Izvor: Blic, 28.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deflacija
Deflacija
Što niža inflacija, to bolje. Po tome kako je dočekan podatak da je u julu zabeležena negativna stopa rasta cena, to jest deflacija, moglo bi da se zaključi da je to preovlađujuće mišljenje. Zašto je, u stvari, deflacija rđava?
Uzmimo da cene nastave da padaju, to bi značilo da je bolje odložiti potrošnju. Bilo bi bolje kupiti sutra nego danas, a još bolje kupiti prekosutra.
To važi za investitore kao i za potrošače, jer je sve jeftinije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što se kasnije kupi, tako da bi se isplatilo odložiti ulaganja u novu proizvodnju ili u bilo koju drugu privrednu aktivnost. Štaviše, štednja bi se mogla držati u gotovini, jer vrednost novca raste iako ne donosi kamatu, budući da mu raste kupovna moć. Ako cene padaju, istim novcem se može kupiti više.
Naravno, deflacija u jednom mesecu, ili u nekom periodu godine kada deluju sezonski faktori, neće imati takve posledice, jer se neće promeniti očekivanja o tome kako će se kretati cene u budućnosti.
Ono što bi moglo da bude zabrinjavajuće jeste visok stepen oscilacija u mesečnim stopama rasta ili pada cena.
Ukoliko bi tako bilo, to bi sugerisalo da se često menja ekonomska politika ili da se često menja režim cena koje su pod kontrolom. To bi povećalo neizvesnost, a to je naravno dodatan trošak i ima negativne posledice po privrednu aktivnost.
Jedan primer je od posebnog značaja. Narodna banka je najavila da namerava da pređe na režim ciljane inflacije.
To bi značilo da bi najavila unapred kolika će biti inflacija u toku godine i toga se pridržavala. To bi uklonilo neizvesnost, a i ne bi se ostavljao utisak kao da se misli da, što je veći pad cena, to bolje.
Pišite, predlažite, naši stručnjaci će vam odgovoriti:
E-mail: redakcija@blic.co.yu
|
.jpg)
