Izvor: Blic, 12.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Decu treba učiti da misle BEOGRAD
o reformama školstva u Srbiji Decu treba učiti da misle
BEOGRAD - Reforma obrazovnog sistema dovodi nas u dvojnu situaciju, koja se ogleda u tome da smo s jedne strane nezadovoljni načinom funkcionisanja škole zbog preobimnih programa i preopterećenosti dece, što zahteva dugoročne strateške promene, a s druge strane, zbog društvenog preokreta mnogi očekuju i traže brze promene i hitno rešavanje problema. Na ta dva zahteva se ne može istovremeno u potpunosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odgovoriti, pa se u Ministarstvu prosvete razmišlja o prvim koracima, koji mogu bitno da se osete u školi, a da budu u skladu sa merama dugoročne politike - kaže u razgovoru za 'Blic' docent dr Tinde Kovač-Cerović, predavač na Katedri za pedagošku psihologiju Filozofskog fakulteta i savetnik u Ministarstvu prosvete.
Među prvim koracima bilo bi, kako ona objašnjava, otvaranje interesovanja za reformu, uz uključivanje javnosti preko javnih rasprava. Neophodno je uraditi, tvrdi dr Cerović, i ozbiljne analize trendova i potreba u našem obrazovanju, što se do sada nije radilo, i kreirati obrazovnu politiku na osnovu podataka. Još jedan pripremni korak za reformu bio bi i međunarodna saradnja, odnosno praćenje svetskih iskustava.
- Teško je dati pravu ocenu gde je naše školstvo danas jer o tome nemamo evidenciju, budući da poslednjih desetak godina nismo učestvovali u međunarodnim komparacijima. Zato se naše ocene o tome da naše školstvo ne valja ili da je bolje od drugih bazira samo na impresijama. Potrebno je iskoristiti pozitivna iskustva istočnih zemalja koje su prošle tranziciju i kod kojih je reforma školstva u toku ili već pri kraju. No, s druge strane, promena obrazovnog sistema i reforme traju od pet do deset godina, i ako našu obrazovnu reformu isplaniramo sada po ugledu na trenutno stanje u istočnim zemljama, onda ćemo kroz deset godina biti deset godina iza njih, jer se stvari brzo menjaju. Mudrije je preuzeti najbolje rešenja iz svetke prakse, a tu uzor mogu biti skandinavske zemlje, poput Finske, Švedske i drugih. U tim zemljama drastično su promenjene uloge nastavnika i inspektorata, kao i postavljanje planova i programa - objašnjava dr Cerović.
Glavna promena u obrazovanju, prema rečima dr Cerović, kojoj treba težiti je promenjena uloga nastavnika, koji u sadašnjem sistemu samo prenosi gradivo iz udžbenika, a deca ga reprodukuju.
- Zato naša deca verovatno znaju više činjenica od dece na Zapadu, ali su istovremeno manje sposobna da promisle, donose svoj samostalni sud, i u tom smislu su hendikepirana. U svetu se smanjuje zahtev za broj naučenih činjenica, već se insistira na selektivnom učenju informacija, proveravanju verodostojnosti i primeni naučenog. Da bi iz škole izlazila tako školovana deca, nastavnik mora biti vrhunski profesionalac, koji podstiče mišljenje kod dece i u stanju je da donese samostalne i kompetentne odluke. Zato će već od sledeće godine početi kampanja usavršavanja nastavnika i u osnovnim i u srednjim školama - objašnjava Cerović.
Moraju se promeniti i udžbenici koji više neće davati strogo određene lekcije, već okvire za rad, pa će predstvaljati samo oslonac, koji će nastavniku ostavljati mesta za kreiranje i samostalniji rad.
- Verovatno će postojati mogućnost alternativnih udžbenika, što znači da će jedna škola koristiti jedan, a druga drugi udžbenik za istu oblast. Već za 2002/03. školsku godinu može se očekivati prelazna generacija udžbenika, a kroz nekoliko godina novi udžbenici - najavljuje Cerović.
Kako ona kaže, nastavni planovi i programi mogu se menjati na dva načina: ili redukovanjem gradiva, ili promenom koncepcije sastavljanja gradiva. Drugi način izabrale su Slovenija, Mađarska, Estonija i mnoge druge zemlje, jer je on, prema njenom mišljenju, fleksibilniji.
- Pripremni koraci u ovoj godini biće, dakle, stručno usavršavanje nastavnika, koje će se povezivati sa napredovanjem u profesiji, što sada ne postoji. To stručno usavršavanje biće odmah primenjivano u praksi, kao i redukcija programa - objasnila je Cerović.
Najopterećeniji viškom sadržaja su sada programi srednjih škola, iz kojih, prema njenim rečima, izlaze mladi ljudi koji nisu sposobni da samostalno misle, a od njih se to traži. Više pažnje biće posvećeno izbornim predmetima, učenju jezika, radu na kompjuterima i slično.
Posao na izradi sveobuhvatne reforme tek predstoji, a u Ministarstvu prosvete tek se formiraju radni timovi i radi se na obezbeđivanju međunarodnih donatora za ozbiljne promene koje se očekuju. Katarina Preradović Škola je šok i stres za prvake
Ministar prosvete Gašo Knežević najavio je mogućnost da deca već od sledeće školske godine krenu sa šest godina u prvi razred, kao i da časovi u nižim razredima osnovne škole budu skraćeni na 30 minuta. Kako objašnjava dr Tinde Kovač-Cerović iz Ministartva prosvete, u većini zemalja deca polaze sa šest godina u školu.
- Ipak, kod nas će se ta odluka pažljivo donositi, zbog resursa, jer je to jako skup potez i treba ga dobro pripremiti. U svakom slučaju, treba izbeći jaz koji kod nas postoji između vrtića i prvog razreda, jer je to šok i stres za decu. Deca bi trebalo da uče kroz igru, manje opterećena ocenama, a ranijim polaskom u školu postiže se drugačiji način rada profesora, pa bi novi pristup mogli primeniti i na starije
