Izvor: Politika, 03.Dec.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Decu sa smetnjama u razvoju ne treba odvajati od vršnjaka
Kada sam shvatila da će moja ćerka napredovati onoliko koliko joj ja budem pomogla, započela sam borbu za njeno normalno detinjstvo – kaže Suzana Linić
Zahvaljujući dugogodišnjoj borbi sa vetrenjačama sistema socijalne zaštite devetogodišnja M. L. koja je na svet došla sa Daunovim sindromom, nije išla u specijalne jaslice i vrtiće, već u obdaništa sa drugom decom i danas je redovni učenik Osnovne škole za zaštitu vida „Dragan Kovačević". Njena majka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Suzana Linić kaže da je borba za normalno detinjstvo počela kada je devojčica imala svega dva meseca, kada je počela rad sa psihologom, koji je pomogao da se dete integriše u društvo vršnjaka i razvije maksimum svojih potencijala – u skladu sa biološkim ograničenjima koje je postavila sama priroda ove bolesti.
– Iako su postojale administrativne prepreke prilikom upisa moje ćerke u obdanište, ona se sjajno uklopila u dečji kolektiv. S obzirom na to da naša devojčica nije bila u stanju da govori do četvrte godine, njeni drugari su sa njom „razgovarali" na nemuštom jeziku i ona je bez problema pohađala baletsku i likovnu sekciju. Kada sam shvatila da će napredovati onoliko koliko joj ja budem pomogla, uzela sam petogodišnje bolovanje i započela borbu za njeno normalno detinjstvo. Moja ćerka je pobednik u toj borbi, jer smo je moj suprug i ja od njenog dolaska na svet tretirali kao normalno dete i u naredne četiri godine života joj podarili brata i sestru – priča Suzana Linić.
Ona ističe da je većina roditelja mališana sa smetnjama u razvoju obeshrabrena administrativnim preprekama koje stoje između obrazovnih ustanova i njihove dece i skrhana depresijom zbog saznanja da su njihovi mališani na DNK lutriji „izvukli" lošije gene.
– Većini roditelja nedostaju specifična saznanja o oboljenju deteta i mnogi su deprimirani pesimističkim prognozama lekara – zbog toga je neophodno da se osnuje što više savetovališta za roditelje dece sa smetnjama u razvoju – smatra Suzana Linić.
Njena ćerka je samo jedno od 100.000 dece sa smetnjama u razvoju koja žive u našoj zemlji, čiji su se roditelji izborili da ide u jaslice i vrtić sa mališanima koji nemaju smetnje u razvoju. Nažalost, statistika govori da je čak 85 odsto dece sa posebnim potrebama isključeno iz bilo kakvog vida obrazovanja, zbog čega UNICEF u saradnji sa Ministarstvom rada i socijalne politike već dve godine sprovodi projekat koji ima za cilj smanjenje broja dece u ustanovama socijalne zaštite i njihov smeštaj u porodično okruženje.
K. Đorđević
[objavljeno: 04/12/2009]
.jpg)
