Izvor: Politika, 06.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dečji rad u Srbiji
Policija u Srbiji nije evidentirala nijedno krivično delo zasnivanja ropskog odnosa tokom prošle, a ni u prvih šest meseci ove godine, navodi se u izveštaju Ministarstva rada i socijalne politike poslatom u Međunarodnu organizaciju rada (MOR) kao redovni raport o primeni 14 konvencija. U izveštaju se pominje i Strategija za borbu protiv trgovine ljudima, ali i činjenica da je 2005. prvi put otkriveno i prijavljeno krivično delo iskorišćavanja maloletne osobe za pornografiju. Reč je o slanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << internetom fotografija i porno-filmova na kojima su prikazana deca mlađa od 14 godina. Kada je počinilac tog dela pritvoren, otkrivena su još tri njegova ista takva krivična dela.
Samo ovih nekoliko detalja pokazuju da detinjstvo sve dece u Srbiji nije nimalo bezbrižno, da ne idu svi u školu... S obzirom na to da se u pomenutom izveštaju poslatom MOR-u našlo još mnogo podataka iz policijskih statistika, nadležnih socijalnih službi, a i rezultati istraživanja "Dečji rad u Srbiji", jasno je da se ovdašnjem podmlatku, posebno romskom, mnogo nevolja sruči na leđa, maltene odmah po rođenju.
U Ženevu su poslati i neki rezultati istraživanja "Dečji rad u Srbiji", koje je pokazalo da su romska deca, mališani iz ruralnih i siromašnih sredina i hraniteljskih porodica izložena najvećem riziku zloupotrebe dečjeg rada u Srbiji. Istraživači naglašavaju da eventualno odsustvo pokazatelja o masovnom kršenju prava deteta na zaštitu od zloupotrebe dečjeg rada ne znači da problem ne postoji, već da su pojedinačni primeri i indentifikovane rizične grupe više nego dovoljan razlog da se celokupnom problemu pristupi ozbiljno i sveobuhvatno. Istraživači su primetili razliku u mišljenjima dece i odraslih. Na tvrdnju dece da su najčešće preopterećena radom u kući, svega jedan odsto odraslih iz opšte populacije smatra da je to tačno, dok je saglasnost sa tom tvrdnjom sedam puta veća kod dece iz opšte populacije i 15 puta kod odraslih Roma.
Zabrinjavajući je podatak da svaki deseti ispitanik smatra normalnim da se dete angažuje u poslovima, iako to ugrožava njegovo školovanje. Fizički poslovi koji donose prihod, prosjačenje i poslovi koji zadiru u kriminalitet realnost su znatnog broja romske dece. Siromaštvo i alkoholizam roditelja, nepotpune porodice, neobrazovanost i bolest roditelja, narkomanija, prostitucija i loši odnosi u porodici osnovni su uzroci iskorišćavanja dečjeg rada koje i ispitanici izdvajaju kao važne faktore rizika.
Marija Vujnović, pomoćnik ministra za rad i socijalna pitanja, zadužena za Sektor za međunarodnu saradnju i evropske integracije, koji je pripremio izveštaje za MOR, podseća da je u izveštaju koji se odnosi na najteže oblike dečjeg rada u Ženevu poslat spisak naših zakona koji ne dozvoljavaju zapošljavanje dečaka i devojčica mlađih od 15 godina. Po njenim rečima, za zasnivanje radnog odnosa maloletnika od 15 do 18 godina podrazumevaju se vrlo striktna pravila. Nema posla ni za one od 18. do 21. godine van zakonske procedure i lekarske komisije koja će presuđivati na osnovu uslova rada.
Pomaganje roditeljima u kućnim poslovima, učestvovanje u porodičnom biznisu ili zarađivanje džeparca u slobodno vreme, ili tokom raspusta, ne smatra se iskorišćavanjem dečjeg rada, ukoliko su ti poslovi primereni uzrastu i psihofizičkim sposobnostima.
Ipak, prava najmlađih i njihova zaštita nesumnjivo su oblast za koju su pokazale interesovanje mnoge zemlje članica MOR-a, od 181 koliko ih okuplja, a koje su u isto vreme i u Savetu Evrope. Reč je o Konvenciji o zaštiti dece od seksualne eksploatacije i seksualnog zlostavljanja, jednoj od najvažnijih koju će Savet Evrope uskoro otvoriti za potpisivanje. Potpisaće je tada i naš ministar pravde. Prilike u svetu su nametale da ova konvencija bude sačinjena, jer su mališani najnezaštićeniji stanovnici ove planete, pri čemu najcrnji podaci o njima, ipak, stižu iz Azije i Afrike.
– Nama predstoji ratifikacija tog dokumenta, što znači usvajanje u skupštini, jer konvencija stupa na snagu posle procedure koju prolaze svi naši zakoni – objašnjava Marija Vujnović.
[objavljeno: ]
