Izvor: Politika, 04.Jan.2015, 10:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dečje bolesti sve češće među – odraslima

Broj dece koja se vakciniše opada uprkos tome što je vakcinacija najefikasnija mera prevencije protiv zaraznih bolesti

Čuvena glumica Andželina Džoli zbog bolesti nije prisustvovala premijeri novog filma, jer je obolela od blagog oblika varičela (ovčije boginje), zbog čega je najavila i da neće javno nastupati dok ne ozdravi. Ona je svojim fanovima preko društvenih mreža poručila da joj film mnogo znači i dodaje da će sedeti kod kuće, češati se zbog svraba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje izazivaju boginje i misliti na njih. U međuvremenu, epidemija zaušaka pogodila je deset igrača u američkoj hokejaškoj ligi, što je mnoge ljude iznenadilo i izazvalo lavinu komentara.

Ovi slučajevi otvorili su pitanje, zašto sve više odraslih oboleva od takozvanih dečjih bolesti? Stručnjaci objašnjavaju da je jedan od faktora koji utiču na to odbijanje vakcinacije dece, što povećava rizik od izloženosti zaraznim bolestima, poput malih boginja, zaušaka i velikog kašlja, a povrh toga, čak i odrasli koji su vakcinisani kao klinci u riziku su od dobijanja oboljenja jer zaštita može da „izbledi” tokom vremena.

Kao i u Srbiji, i u Americi postoje lobiji koji se protive vakcinaciji, pa broj mališana koji se vakcinišu opada, uprkos tome što stručnjaci upozoravaju da je vakcinacija i dalje najefikasnija mera prevencije protiv zaraznih bolesti. Podaci govore da svake godine od pet do deset odsto dece u Srbiji ne primi obavezne vakcine protiv zaraznih bolesti jer roditelji to odbijaju. Na ovaj način ugrožava se kolektivni imunitet, što za posledicu može da ima vraćanje davno iskorenjenih i opasnih bolesti, kao što su dečja paraliza, difterija ili velike boginje. Zbog sličnog trenda odbijanja cepiva, u Americi je došlo do porasta velikog kašlja, a samo od 1. januara do 16. avgusta ove godine zabeleženo je 17.325 slučajeva obolevanja od velikog kašlja, 30 odsto više u odnosu na isti period u 2013. što je najveći broj slučajeva u šest decenija. Sličan je slučaj i sa zauškama.

Kako naglašava epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović, ovde je reč o globalnom fenomenu. Za razumevanje je ključan koncept kolektivnog imuniteta, odnosno „bedem” koji u imunoj populaciji štiti od infekcije i ponekog retkog osetljivog pojedinca. Međutim, ako je osetljivih više, dolazi do epidemije. Na Zapadu se, dodaje naš sagovornik, poslednjih desetak godina beleži porast učestalosti obolevanja od zaraza koje su bile mnogo manje zastupljene ili su čak bile eliminisane. Razlog je smanjeni obuhvat vakcinacijom zbog delovanja antivakcinalista.

– Ako unesete upaljenu šibicu u gomilu šljunka (analogija su zaražena osoba i otporna populacija), neće se desiti ništa. Ukoliko je među kamenčićima neka borova iglica, za trenutak će zaiskriti plamičak, ali ako je šljunak izmešan s puno grančica, nastaće požar.

Pri tome je važan i koncept osnovnog reproduktivnog broja. To je broj zaraženih nastao u osetljivoj populaciji nakon dolaska jednog izvora zaraze (bolesnika ili kliconoše). Ako je reč o malim boginjama, jedan takav izvor zaraze prenese bolest na 15+/-3 osetljivih. Zato je za eliminaciju malih boginja neophodno da obuhvat vakcinacijom bude iznad 95 odsto – naglašava dr Radovanović.

Prim. dr Nevenka Dimitrijević, pi-ar Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, objašnjava da se „dečje bolesti” zovu tako jer se najčešće prebole u dečjem uzrastu. Većina njih ukoliko se ispolji može izazvati izražene komplikacije i neumitan nastanak invaliditeta u detinjstvu, a ukoliko se jave u epidemijama posledice mogu biti veoma teške i ne mogu se sagledati. Zahvaljujući redovnoj i efikasnoj vakcinaciji koja se već decenijama uredno sprovodi u domovima zdravlja, prema zakonu, sa velikim obuhvatom, znatno je smanjen broj odraslih pacijenata koji od ovih infekcija obolevaju.

– Rezultat toga je i manji broj komplikacija koje bi se kod njih mogle javiti, pa smo tako ostvarili cilj da imamo zdraviju i radno sposobniju populaciju od one koja živi u zemljama gde ne postoje uslovi za adekvatno sprovođenje vakcinacije. Kada se govori o virusu varičele, koji je imala i Andželina Džoli, on je izrazito agresivan i da može da se javi u svim godištima, ali se kod mlađe dece ispoljava u mnogo blažoj formi, nekada tako blagoj da se simptomi i ne primete. Kod odraslih može dati veoma izražene simptome sa visokom temperaturom, rasprostranjenim osipom i većim rizikom za nastanak komplikacija – ističe dr Dimitrijević.

Strah od tetanusa

Kada je reč o odraslima, dr Nevenka Dimitrijević kaže da je interesantno da teško prihvataju redovnu vakcinaciju protiv tetanusa. Ali zato, kada se povrede, zbog straha od mogućeg nastanka tetanusa – jedne od najtežih bolesti, nimalo ne oklevaju da prime i serum i vakcinu.

Danijela Davidov-Kesar

objavljeno: 04.01.2015.

Nastavak na Politika...