Izvor: Politika, 26.Sep.2012, 16:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dečja onkologija nema dežurnog pedijatra
Majka preminulog dečaka ukazuje na lekarske propuste. – Dežurstva će biti uvedena 1. oktobra, poručuju sa Instituta za onkologiju i radiologiju
Biljana Milojević iz Beograda izgubila je bitku za svog trogodišnjeg sina Vukašina, koji je 28. avgusta umro od tumora na mozgu. Sada, kako kaže, želi da se u ime bolesne dece, koja se bore sa najtežom bolešću, javno požali na rad lekara Službe za dečju onkologiju Instituta za radiologiju i onkologiju Srbije, gde je njen >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sin lečen.
– Nije mi cilj da dokazujem da li je moje dete pravilno lečeno. Možda se ne bi izlečio ni da smo pomoć potražili u inostranstvu. Meni je bitno da ukažem na propuste u organizaciji rada dečjeg odeljenja i na odnos u kome nema ni trunke lekarske etike. Ovde ne leže deca sa kijavicom, već jako bolesni mališani, a posle 14 časova na odeljenju više nema nijednog lekara. Postoji sestra koja lekarima, koji su u nekom stanju pripravnosti, telefonski javlja rezultate krvne slike, opšte stanje i onda oni putem telefona određuju terapiju – priča za „Politiku” Biljana Milojević.
Naša sagovornica kaže da je od pedijatara dobila objašnjenje da oni posle 14 sati ne rade, a da subotom i nedeljom ne dolaze, osim ako nije hitno.
Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, profesor dr Zoran Rakočević za „Politiku” kaže kako je ovaj problem „snimljen” odavno.
– Na moju inicijativu, u maju je odlučeno da lekari na Pedijatrijskom odeljenju Instituta za onkologiju moraju da budu dežurni i po podne i noću. Međutim, kako imamo samo tri pedijatra, to nije bilo moguće rešiti pre završetka godišnjih odmora. Od 1. oktobra jedan pedijatar će dežurati po podne i noću, a dvoje će raditi pre podne. Sami smo utvrdili da je nedopustivo da na pedijatrijskom odeljenju u popodnevnim satima i noću ne radi lekar. Sada postoji sistem pripravnosti lekara, pa ako je potrebno da se stručnjak pojavi po podne ili u dane vikenda on dođe ili celu noć provede na dežurstvu – objašnjava direktor ove ustanove, ali dodaje da u drugim delovima Instituta za onkologiju u svakom trenutku dežuraju četiri lekara i anesteziolog tokom čitave noći, koji su u tom času zaduženi i za pacijente sa dečjeg odeljenja.
Dr Rakočević kaže i kako prema broju postelja na Dečjem odeljenju, a ima ih 20, na Institutu radi dovoljan broj pedijatara, ali se u doba godišnjih odmora javi problem. Takođe, objašnjava kako među budućim lekarima nema previše zainteresovanih da se bave dečjom onkologijom, jer je to teška grana u medicini. Tako u ovom času imaju samo dve lekarke na specijalizaciji, od kojih će jedna početi da radi od januara, a druga za godinu i po dana.
Načelnica Službe pedijatrijske onkologije, primarijus i magistar radio-onkologije, dr Jelena Bokun kaže da je sadašnja organizacija posla rešenje koje postoji u i stranim onkološkim centrima – u ustanovama koje su primarno namenjene odraslim pacijentima obolelim od raka, a imaju i odeljenje pedijatrijske onkologije.
– Od osnivanja odeljenja pre 25 godina postoji organizacija u vidu kontinuirane pripravnosti, po tipu dežurstava, gde nije moguće organizovati klasično dežurstvo. Ako se pozove lekar u pripravnosti na odeljenju mora da ostane dok se problem ne reši – kaže doktorka Bokun.
Ona pominje i konkretno slučaj malog Vukašina i tvrdi da je doktorka koja je bila u pripravnosti, došla na poziv i organizovala da se dete zbrine na Institutu za majku i dete jer mu je bio potreban tretman supspecijaliste endokrinologa.
Naša sagovornica dodaje da je ovaj dečak bio jako kompleksan slučaj i dete je u više navrata lečeno na Univerzitetskoj dečjoj klinici, gde je i operisano, a više puta je ležalo i na dečjem odeljenju Instituta za onkologiju.
Inače, u Službi pedijatrijske onkologije na Institutu godišnje se dijagnostikuje maligna bolest kod 80 do 100 dece, ali je broj bolničkog lečenja veći, jer oni se često vraćaju na lečenje. Svakodnevno ovde se leči oko 20 mališana, što na odeljenju, što u dnevnoj bolnici.
– Uspešnost lečenja zavisi od proširenosti bolesti, uzrasta, a pre svega od patohistološke dijagnoze. Iako se uspešnost lečenja od malignih bolesti kod dece kreće od 50 do 90 odsto, nažalost, u pedijatrijskoj onkologiji se umire i to je veliki i traumatičan gubitak za roditelje, ali i za sve koji su učestvovali u lečenju– kaže doktorka Bokun.
Olivera Popović
objavljeno: 26.09.2012.
