Izvor: Politika, 19.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dečiji grad u Baošićima
Oko 230 dece iz srpskih enklava Gnjilane, Kosovska Kamenica i Vitina u Baošićima letuje i crta zajedno sa dvadesetak slikara iz Crne Gore i Srbije
Herceg Novi – Oko tri po podne, u zimzelenom hladu nadohvat mora, više od stotinu dece skače i igra po 30 metara dugom i tri metra širokom platnu. Po njemu su crteži srca, sunca, mora, zvezda i otisci stopala i ruku. Deca, iscrtana po telu i odeći, boje se međusobno. Među njima odrasli – slikari, nastavnici i vaspitači >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << crtaju po deci i po sebi. Sa zvučnika se čuje muzika za popodnevnu žurku, zbog koje svi kasne na plažu.
Ovo je jedna od slika iz Baošića kod Herceg Novog, tačnije iz hotela-hostela "Baošići", nekadašnjeg odmarališta firme "Južni Jadran", gde druga smena od 230 dece iz srpskih enklava Gnjilane, Kosovska Kamenica i Vitina na Kosovu i Metohiji provodi dane nezaboravnog letovanja.
Nevladina organizacija "Složno u nevolji" – SUN, nastala iz višegodišnjeg humanitarnog rada niškog "Teatra Klasika" na Kosmetu i u Srbiji, već drugo leto dovodi u Baošiće materijalno ugroženu decu, od predškolskog uzrasta do 14 godina, iz 42 srpske enklave. Četiri godine dovode decu sa Kosova i Metohije na Crnogorsko primorje.
Ovog leta, kaže Dragan Blagojević, prvi entuzijasta SUN-a, postavljaju se temelji projekta "Dečiji grad" koji bi trebalo da, osim letovanja, siromašnoj deci omogući susret sa poznatim slikarima, vajarima, glumcima, književnicima... U Baošićima sa decom iz srpskih enklava čitavog avgusta boraviće dvadesetak slikara iz Crne Gore i Srbije.
– Prošle godine u Baošićima je boravilo 600 dece. Ovog leta će ih biti 530. Pored radionica, maskenbala, sportskih aktivnosti, zabave, obuke neplivača, vodimo ih i na izlete. Slikari će pokloniti radove koje ćemo prodavati na aukcijama u Herceg Novom, Podgorici i Beogradu – kaže Dragan Blagojević.
Novac od prodatih slika, najavljuju iz SUN-a, biće namenjen osnivanju fonda za "Dečiji grad", za nove goste, letovanja i programe za najsiromašniju decu.
– Cilj nam je da na letovanje dovedemo što više dece sa Kosova i Metohije, siromašnu decu iz Srbije, Crne Gore i okolnih zemalja i ponudimo im sadržaje koje u svojoj sredini ne mogu da vide i dožive – poručuje Blagojević.
Aleksandra Sečanski, profesor Srednje umetničke škole u Nišu, vodi svakodnevne likovne radionice.
– Radimo raznim materijalima, oslikavamo papirne brodove, majice, platna, koje će da završi treća smena. Preko platna na kome iskazuju svoje poruke sreću se deca iz enklava koja, inače, nemaju priliku da se vide i druže – ističe Aleksandra.
Sa stabala u hladu odmarališta vise šarene trake. Deca su ih iscrtala i obojila da trepere i igraju na vetru uz muziku sa zvučnika. Pod drvećem stolovi, klupe, štafelaji, uz zgradu za smeštaj puno slika. Neki su zajednički radovi umetnika i dece.
Slikar Nebojša Stojanović Šiljan iz Grdelice zna da zadrži pažnju mališana. Tokom čitavog dana oni kod njega u hladovinu dolaze na "tetoviranje". Crta ih živim bojama, a poneko dete baš zbog tih crteža izbegava kupanje. Na glavi nosi traku sa natpisom "Nema ovde zezanja". To su reči, uzrečica, devetogodišnjeg Stefana Nikolića iz Prilužja, koji mu je prirastao za srce. Stefan je letovao u prvoj smeni.
– Svu istinu o Kosmetu on je ovde izrekao. Kada je došao, pogledao je duž obale i kazao: "Jao, kako ovde ljudi lepo šetaju" – kaže Šiljan.
Doktorka Mirjana Radenković, profesor Medicinskog fakulteta u Nišu, brine o zdravlju mališana i sa njima oslikava belutke akrilnim bojama.
– Nikada se lepše nisam družila. Klinci su toliko zahvalni za sve što im se pruži. U svojoj sredini su izolovani, a ovde se oslobode, upoznaju i steknu lepa prijateljstva. Stariji više tuguju za svojima. Onda ih, kao, boli stomak pa ih lečimo i maženjem – naglašava doktorka Mirjana.
Mnoga deca iz Gnjilana, Kosovske Kamenice i Vitine prvi put vide more. Prvi put sretnu i tako veliki broj vršnjaka. Jedno od njih je Miljana Savić iz Šilova kod Gnjilana, jedina devojčica iz ovog sela u odmaralištu koja ne može, kao i mnogi drugi, da se odluči šta joj se na letovanju najviše sviđa. Voli da crta, naučila je da pliva.
– Deca su odvojena u enklavama, ne znaju ni kako da se ponašaju u društvu sa drugom decom. Kod kuće su "pod ključem", mali moraju u kuću kad sunce zađe a odrasli do devet uveče. Treba im dopustiti da ispune ono što žele. Radionice pomažu, ali i izlaz i šetnje – priča nastavnik Veran Kojić iz okoline Gnjilana.
Akrilnim i uljanim bojama, kolažima, crtežima po računovodstvenim trakama, papiru, belucima, peskom i olovkom deca oslikavaju, boje. Crtaju sunce i more, ali i zastave, grbove. Nastavnici tumače da su to simboli njihovog identiteta koji im je ugrožen. Većina mališana "primi" se na umetnost i onda krene, kako je Šiljan primetio, "proizvodnja" pozitivne energije, smeha i radosti. Onda mališani sa lepim sećanjima rastu.
A. Gavrilović
[objavljeno: 19.08.2007.]
