Izvor: Danas, 30.Jan.2015, 00:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dečija duša u paleti lepote
Šabac - Akademski slikar Dragiša Marsenić prijavio se na oglas u Šabačkoj gimnaziji davne 1970. godine i od tada traje njegova pedagoška misija pripremanja i odgajanja budućih umetnika. Poređenja radi, u dotadašnjoj 130-godišnjoj istoriji ove čuvene šabačke škole samo je Milić Stanković (Milić od Mačve) uspeo da se upiše na likovnu akademiju.
U početku, kako se seća profesor Marsenić, najvažnije je bilo pridobiti i podstaći talentovane učenike i pokazati >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << im osnovne tajne likovne umetnosti. Nekako je urađen i atelje i prostor gde mladi umetnici mogu da stvaraju, i ubrzo su iz ove jedinstvene škole na likovne akademije, ali i prodor u svetu slikarstva, proistekli prvi izdanci kao što su Dragan Martinović, Slobodanka Rakić Šefer, Dejan Ulardžić... Do sada ukupno je na likovne i akademije primenjenih umetnosti upisano 106 polaznika škole slikanja Dragiše Marsenića.
Posebno mesto ima Svetosavska izložba polaznika škole slikanja. Do sada bilo je ih 28, a na ovogodišnjoj u holu Biblioteke šabačke bilo je izloženo više od 60 radova u raznim tehnikama. Tako već kao osnovci i srednjoškolci mladi stvaraoci imaju priliku da iskažu svoja umeća pred širom javnosti, a kasnije nastavljaju svoj put kroz Školu primenjenih umetnosti u Šapcu ili upisom na akademije.
- S mladim ljudima je mnogo lepo raditi. Mladi ljudi su lepota i ovog grada i Srbije. Mi smo je malo zapustili i merimo ljude preko onih „uličnih“ momaka i devojaka, kafića, diskaća i ludnica raznoraznih. A Srbija je puna lepote, lepote koja hoće nešto da bude, i to je nešto na šta bi morali da obratimo pažnju. Kad sam počinjao, nisam verovao da ću dovde stići. Najveće priznanje jeste to što su mi mnogi rekli: „Ti ih učiš da budu ljudi!“ Cilj vaspitanja je ne samo ga naučiti likovnoj tehnici nego ga naučiti da bude čovek. A kad čovek postane svestan toga da je čovek, on ume da doživi, ume da oseti, i to što oseti sa prenese na sliku, grafiku, akvarel, kaže Marsenić.
Jedna od polaznica Jovana Novaković, učenica trećeg razreda Šabačke gimnazije, kaže da je tu od drugog osnovne: „Atelje mi je kao druga kuća. Ne znam, nekako sebe ispoljavam kroz slikanje, kroz crtanje, i sve što prolazimo zajedno.“ Jovana Bojić, učenica Tehničke škole, ističe da je mnogo naučila i napredovala. „Najvažnija je stvaralačka atmosfera, radi se puno, ali ima i zabave i druženja. I najvažnije, ostaju tragovi umetničkog stvaranja.“
