Izvor: Blic, 02.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deci ne treba često davati antibiotike
Deci ne treba često davati antibiotike
Svaki treći pacijent u našim bolnicama kao terapiju primi antibiotik, i to najčešće na odeljenjima hirurgije, intenzivne nege i pulmologije. Od svih lekova koje se potroše u bolnicama, 40 odsto su antibiotici. Slična situacija je i po domovima zdravlja, gde lekari u neograničenim količinama prepisuju antibiotike, a i pacijenti ih često uzimaju na svoju ruku. Ta praksa je posebno opasna kada su deca u pitanju. Zbog toga stručnjaci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << apeluju da što hitnije treba da se kontroliše izdavanje antibiotika jer bakterije postaju otporne na te lekove.
Naročito je opasno što se antibiotici često prepisuju deci, o čemu jasno govori činjenica da se kod velikog procenta mališana već stvorila otpornost na antibiotike.
- Prečesto uzimanje antibiotika kod deteta može dovesti do poremećaja crevne flore, proliva, pojave gljivica, afti u ustima, kašlja. Roditelji često na svoju ruku detetu započinju, ali i prekidaju terapiju ovim lekovima, što pogoduje razvoju otpornosti bakterija na antibiotik. Često se dešava da deca već uveliko piju antibiotike kada ih roditelji dovedu kod lekara, pa nama ništa drugo ne preostaje nego da prepišemo nastavak terapije jer mora da se kontinuirano uzima minimum sedam dana - priča za 'Blic' dr Miodrag Vučković, načelnik pedijatrije u Domu zdravlja 'Palilila', dodajući da su se i ranije antibiotici mnogo izdavali.
Dugo se smatralo da antibiotici leče gotovo sve, zvali su ih čak i 'čudotvorni lek', ali danas je njihovo dejstvo predmet spora, a pogotovo kada ih koriste deca treba biti pažljiv i oprezan.
- Antibiotici uništavaju bakterije ili sprečavaju njihov rast, ali zato oni ne deluju na viruse. Više od 70 odsto bolova u grlu, kao i druge tegobe koje prate prehladu, uzrokuju virusi. Zbog toga prvo treba obaviti lekarski pregled kako bi se ustanovio uzročnik bolesti - ističe dr Slobodan Janković, profesor farmakologije i rukovodilac radne grupe koja je izradila 'Vodič za upotrebu antibiotika'.
S druge strane antibiotici ne uništavaju samo opasne, već i korisne bakterije, poput onih u usnoj šupljini i crevima.
- Ako pacijent prekine terapiju pre vremena ili ako se ne pridržava uputstva za upotrebu, otpornije bakterije mogu da prežive i postaju neosetljive na lek - objašnjava dr Janković.
Donedavno su lekari često preventivno prepisivali antibiotike kako bi sprečili infekciju. Kao posledica toga sve više sojeva bakterija razvijalo je otpornost na njih. Pogrešna primena antibiotika, na primer protiv obične prehlade i drugih virusnih infekcija, i kod odraslih, a posebno kod dece, može znatno da pogorša situaciju. Takođe, i slobodna prodaja antibiotika, odnosno kupovina bez recepta u privatnim apotekama, dovela je do situacije da se oni koriste i kad ne treba. Često roditelji kupuju antibiotike za decu, što je pogrešno, a može biti i škodljivo.
Nezakonito je što privatne apoteke prodaju antibiotike bez recepta. To je jako složen problem, ali zdravstvena inspekcija stalno vrši nadzor nad apotekama, objašnjava dr Janković.
- Ministarstvo zdravlja pristupilo je uvođenju vodiča dobre lekarske prakse. Formirana je nacionalna komisija koja razmatra i racionalno korišćenje antibiotika - kaže dr Branka Sandić, načelnik pedijatrije u DZ 'Voždovac'.
Ona ističe da postoje parametri koji mogu da pomognu lekaru u odluci da li će prepisati antibiotik ili ne. Pacijentu, deci obavezno, moraju da se urade dodatne analize. Tek kada se ustanovi da se radi o bakteriji, u tom slučaju treba prepisati antibiotik.
- Rešenje je, dakle, u doslovnoj primeni Zakona o lekovima, a to znači da je lek ono što ide na recept i ne može se kupiti kao bombona u apoteci - rekao je nedavno ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević. Sonja Todorović
