Izvor: Blic, 19.Nov.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dečaku izgradili kuću
Čačak - Posle godina čemernog života, sunce je najzad ogrejalo i članove porodice Katić iz Prijevora kod Čačka. Dvanaestogodišnji Nikola, kome ni oštećen vid i težak život ne smetaju da bude dobar đak, njegova teško bolesna majka Tanja, inače izbegla iz Čečenije zbog ratnih sukoba, i nezaposleni otac Zoran, zahvaljujući humanosti svojih sugrađana, umesto udžerice od deset kvadrata u kojoj su do sada živeli, dobili su novi krov nad glavom.
Iako i dalje preživljavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od socijalne pomoći, od pre nekoliko dana Nikola, Tanja i Zoran Katić ipak su počeli da vode život iole dostojan čoveka. Sobičak od desetak kvadratnih metara, bez vode, kupatila i izolacije, u kome je lamperija umesto plafona i sa vratima koja kao i da ne postoje, jer kroz njih duva promaja koja u zimskim mesecima ledi kosti, zamenila je komforna i potpuno opremljena kuća. Ona je sagrađena uz pomoć ljudi velikog srca, koji nisu mogli da poveruju da u današnje vreme neko može da preživljava u uslovima tako strašne oskudice. Sve je započelo pre šest meseci kada je Dubravka Maljukan-Drljača, pedagog u osnovnoj školi u Prijevoru, u kojoj uči Nikola, duboko pogođena dečakovom životnom situacijom, zajedno sa čačanskim Crvenim krstom, građevinskim preduzimačem Slobodanom Nikolićem i bračnim parom Milicom i Zoranom Špajaković, pokrenula akciju „Izgradimo kuću za Nikolu". Kampanjom „od vrata do vrata" i uplatama na žiro-račun, nakon nekoliko meseci sagrađena je trosobna kuća od 72 kvadrata.
- Ne mogu ni da pomislim šta bi bilo da smo i ovu zimu proveli u staroj kućici. Mislim da moja bolesna majka to ne preživela. Sada ne mogu da opišem ono što osećam, mojoj sreći nema kraja. Valjda će mi sada biti lakše i da se u toploj kući izborim sa mojim hroničnim bronhitisom. Najveće zasluge pripadaju tetka Dubravki, ali nemam reči da izrazim zahvalnost svim ljudima koji su nam pomogli - kaže Nikola Katić, kome užasne životne okolnosti nisu predstavljale smetnju da bude pristojan mladić i vrlo dobar đak, sa posebno izraženim darom za slikanje.
Majka Tanja pre 17 godina izbegla je iz ratom opustošene Čečenije i potražila sreću u Srbiji. U Čačak je došla iz ljubavi prema budućem suprugu i dečakovom ocu Zoranu, koji je, iako je bio dobar autolakirer, ubrzo ostao bez posla. Pre 12 godina Tanja je rodila Nikolu, teškog svega 700 grama, kome je usled boravka u inkubatoru, trajno oštećen vid. Dečak se ipak dobro razvijao, ali se majka razbolela, najpre od karcinoma dojke, koji je kasnije metastazirao na kosti. Sve vreme živeli su u kućerku od desetak kvadrata.
- Ovo što vidite u mojim očima suze su radosnice, jer moje dete konačno ima svoj dom u koji može da dovodi svoje drugare. Nećemo više strahovati od kiše, snega, vetra, mraza. Jedina mi je želja da poživim što duže i da gledam kako moj Nikola konačno može da uživa u detinjstvu - kaže potresena Tanja Katić.
Među oko 250 donatora nalaze se i Nikolini drugari koji su, u skladu sa svojim mogućnostima, uplaćivali novac, ali je najveći deo sredstava obezbeđen zahvaljujući brojnim čačanskim privrednicima. U novcu i materijalu za kuću je prikupljeno skoro 50.000 evra.
- Radili smo sa odličnom ekipom iskusnih građevinaca koji nisu uzeli ni dinar za svoj rad. Svi smo želeli da na svoj način pokažemo da humanosti i solidarnosti među ljudima još ima i ponosni smo na ovo što smo napravili za Nikolu i njegovu porodicu. Da bi sve bilo kompletirano, potrebno je još oko 200.000 dinara kako bi se postavila termalna izolacija na tavanu i da se ogradi dvorište - navodi jedan od najzaslužnijih za ovaj poduhvat, građevinski preduzimač Slobodan Nikolić Coben.
