Izvor: Vostok.rs, 15.Dec.2011, 04:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dečak spasao bebu
15.12.2011. -
LANČANI sudar, put Požarevac-Kučevo, most na Mlavi, poginula četvoromesečna beba, desetoro povređeno - vest iz crne hronike. Crna vest kojoj nedostaje život, jer je u toj smrtnoj noći, život ipak pobedio. Dvanaestomesečna Nađa je preživela a njen spasilac je dvanaestogodišnji heroj iz Požarevca Saša Stanojević.
Sve je u noći, 26. novembra, na mostu kojim je premošćena ćudljiva Mlava, ličilo na košmar. Saša je sa mamom i sestrom naišao nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << minuta posle stravičnog sudara. Slike su bile zaleđene, kao i salakovački drum. Mrak ogrnut maglom, poledica, težak udes, kolona vozila. Ženski urlici, muški glas koji cvili iz automobila zgužvanog rukama nevidljivog džina kao da je papirni. Mladići koji posmatraju ukopani, kao da zapomaganje unesrećenih mimoilazi njihova čula.
Prvi se snašao Saša. Telefonom je pozvao policajca Milenka Timotijevića, koji ima i titulu drugara.
- Rekao sam mu gde je nesreća, da ima povređenih, da pošalje policiju i hitnu, priča dečak. Onda je, vođen ko zna kakvim zovom, potrčao ka automobilu smrti, dok su odrasli i dalje bili samo posmatrači.
- Čovek u autu je vikao - spasite mi dete. Nogama je udarao u vrata da ih izvali, da oslobodi dete. Uzeo sam bebu. Bila je krvava i mokra. Neki čovek koji je pomagao mami i meni rekao je da odmah krenemo u bolnicu - prepričava Saša heroj.
Usledilo je deset kilometara borbe za život dvanaestomesečne Nađe.
- Držao sam je u krilu, mazio po glavi, ljubio. Ona je uhvatila moj palac. Šareni džemperić bio je crven, od krvi. Moj pas je cvileo. Samo je beba ćutala. I piškila u mom krilu - seća se dečak - heroj.
Do požarevačke bolnice plakali su i majka, i Saša, i njegova sestra, devetogodišnja Kristina-Kika, rođena totalno gluva. U užasnoj noći to nije bila njena kazna, već dar da ne čuje dozivanje sa one strane života.
Stići do bolnice, spasti bebu, bila je usamljena misao Sašine majke Sanje Stojićević.
- Samo sam govorila - drži se se milice, drži se bebo. Nismo joj znali ime. Tepala sam joj milice. Tek posle sam saznala da je svi u porodici tako zovu. Možda je prepoznala tepanje, priča Sanja koju je šok paralisao tek kada su stigli do grada.
- Nisam više znala gde vozim, gde je bolnica, priseća se Sanja. Saša me je hrabrio. Mama ne paniči. Vozi levo, sad desno, upali sva četiri svetla, prođi kroz crveno.
Beba je zaplakala tek kada ju je Saša predao doktoru. Lekar je rekao da su je minuti delili od smrti. Minuti kojima Saša nije dao da prođu. Odmah za njima u bolnicu je stigao i drugi spasilac. Ne znaju mu ime. Heroj. Čovek koji je na rukama doneo mrtvu četvoromesečnu bebu, Nađinu rođaku.
Saša je tu noć prespavao. Ali, sledeću nije. Mučila ga je tragedija. Nađa je preživela. Njena mama nije. Njena sestrica od ujaka, stara četiri meseca, nije. Nađin tata teško je povređen.
Dan ranije Nađa je proslavila prvi rođendan, a te večeri slavila je život.
- Ona je sada moja sestra. Danas ću da je vidim, izlazi iz bolnice. Jedva čekam. Baka joj je ištrikala žuti džemperić, umesto onog krvavog, smeje se maleni vitez.
Saša Stanojević je heroj. To mu je ime i prezime. To mu je dala noć na drumu salakovačke pustare stavljajući ga je pred iskušenje bez popravnog. Njegova odvažnost šamar je ovima koji te večeri nisu pomogli. Njegova požrtvovanost lekcija je kukavicama. Dečak zvani hrabrost je u svom kratkom životu ispunio misiju. Spasao je život.
PETICA ZA HRABROST U SREDU, u čast Saše Stanojevića, gradonačelnik Požarevca priređuje prijem. Na „Fejsbuku" mu drugovi čestitaju, stiže stotine zahteva za prijateljstvo. Njegovi drugari iz VI 1 osnovne škole „Vuk Karađić" su ponosni. - Nastavnica bilogije mi je za hrabrost dala peticu - kaže Saša.
Izvor: novosti.rs, foto: N.Živanović
