Izvor: Politika, 15.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dečak koji je zadivio Vajmar
Luka Radovanović je umećem na gitari oduševio svet, ali iz finansijskih razloga ne može da pohađa časove velikih majstora gitare u Nemačkoj
Četrnaestogodišnji Luka Radovanović osmi razred završava vanredno u beogradskoj Osnovnoj školi „Stevan Sinđelić”, jer je, kako kažu u školi, izuzetan muzički talenat.
– Gde god ode osvoji prvi nagradu. Virtuoz je na gitari. Nažalost, nema podršku države. Njegova porodica nije mnogo imućna, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pa neće moći da nastavi muzičko obrazovanje u inostranstvu. A poziva ima. Mnogi čuveni profesori u svetu želeli bi Luku da vide u svojoj klasi – objašnjava za naš list Miljana Kojić, profesor muzičke kulture u „Sinđeliću”.
Prema rečima Lukine majke Dragane, škola mu je izašla u susret tako što mu je omogućila da zbog turneja, takmičenja i priprema za upis u srednju muzičku vanredno završi osmi razred, a opština Zvezdara svaki put izdvoji novac i omogući Luki da ode na takmičenje. I dva puta je grad Beograd njenom sinu platio avionsku kartu.
– I niko nam više nije pomogao. Obraćala sam se na mnoge adrese. Uvek sam dobijala isti odgovor, da im je drago što imam tako darovito dete, da mu žele uspeh i sve najbolje, ali da trenutno nisu u mogućnosti da nam pomognu. Zato smo odlučili da Luka muzičku akademiju uči ovde, iako je imao pozive iz Linca i Vajmara, grada poznatog u svetu po tome što je otkrio i iškolovao velike muzičke talente. Imam i kćerku Jelenu koju takođe treba da izvedem na put. Sve što smo imali i mogli do sada smo prodali, kako bismo Luki omogućili da ode bar na neka međunarodna takmičenja – priča za „Politiku” Lukina mama.
Luka sada završava nižu muzičku školu „Mokranjac” u klasi profesorke Adrijane Košutić. I već je obasut mnogim priznanjima. Na Evropskom prvenstvu 2007. godine u Vajmaru osvojio je drugo mesto, dok je te iste godine u Beogradu na „Gitar art” festivalu odneo prvu nagradu. Prvu nagradu, po broju bodova, osvojio je i na čuvenom takmičenju u nemačkom gradu Felbertu. Tu je dobio i najpozitivnije kritike od najčuvenijih gitarista sveta. Dobio je izuzetne preporuke i od profesora sa naše muzičke akademije. I 2006. i 2008. je bio prvi na republičkom takmičenju, dok je 2007. i 2008. dobio prvu nagradu na internacionalnom „Gitar” festivalu u Nikšiću. I na festivalu u Splitu 2008. bio je najbolji.
Ni na jedno to takmičenje ne može se otići bez 2.000 evra. Luka, pošto je maloletan, mora da ima pratnju. Tako sa njim uvek ide mama. Dakle, dupli putni i smeštajni troškovi, ishrana, uplata kotizacije za učestvovanje na takmičenju i za pohađanje master časove kod čuvenih profesora.
– Tužno bi bilo da se, recimo, vrati iz Vajmara, a da nije bio ni na jednom master času. Na tim časovima su sa njim radili različiti majstori gitare – kazuje Dragana.
Prema Lukinim rečima, to su vrlo korisni časovi, jer od svakog profesora može se drugo „pokupiti”. Oni su veoma otvoreni. „Direktno kažu šta je dobro, šta nije, koje kompozicije ti više leže da sviraš, na čemu još treba da poradiš. Ako smatraju da neko nije darovit, ne libe se to ni da mu kažu u lice.”
– U Vajmaru su profesori prijatniji nego kod nas. Lepše se nekako ophode prema đacima i studentima. Mladi tamo imaju bolje instrumente, dobijaju stipendije, finansirana su im putovanja, nastupi na takmičenjima. Sve je sistemski rešeno, što u Srbiji nije slučaj. Tamo se i vežba intenzivnije – priča Luka koji inače vežba šest do osam sati dnevno.
Luka je, kažu i profesori i drugari, sasvim običan četrnaestogodišnjak. Živi na Konjarniku, veliki je drugar. Sve stiže. Ide i u igraonice, ne propušta ekskurzije, kao ni žurke, niti rođendane. Sa drugovima rekreativno igra fudbal, košarku.
A. Brkić
[objavljeno: 16/01/2009]
