Izvor: S media, 12.Avg.2010, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca u Srbiji se ne osećaju bezbedno
Broj krivičnih dela koja vrše maloletna lica je u porastu u poslednjih pet godina. Posebno zabrinjava porast nasilja među mlađim maloletnicima. Sve češće se prijavljuju i dela koja izvršavaju maloletne devojčice. Krađa, teška krađa, razbojništva, čine 60 procenata krivičnih dela koja počine maloletnici, ostatak su teža krivična dela.
Istraživanje koje je rađeno u okviru programa UNICEF ”Škola bez nasilja” pokazalo je da dve trećine učenika u osnovnim >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << školama doživi nasilje od strane vršnjaka.
U srednjim školama, opada nasilje među vršnjacima, ali raste prema profesorima.
-Čak 45 odsto ispitane dece kaže da je prisustvovalo nasilju nad profesorima, kaže je za S media portal Jelena Zajeganovic Jakovljević, koordinatr Projekta za Mlade UNICEF-a.
Najčešći oblici nasilja među devojčicama osnovno-školskog uzrasta su psihološko i sociološko, a među dečacima fizičko nasilje.
Uprkos svim ovim podacima, veliki je procenat dece koja vole da idu u školu, 73 odsto mladih voli da je u školskim klupama. Međutim, činjenica je da se deca u školama ne osećaju bezbedno i da zbog toga nose i oružje.
Istraživanje koje je sprovedeno u vojvođanskim srednjim školama pokazalo je da je 9 procenata učenika jednom ili više puta donelo neku vrstu hladnog oružja u školu.
Trideset odsto srednjškolaca kaže da zna da je neko u školu doneo oružje. Ipak, kad se uđe u dublju analizu podataka, učenici nošenje oružja objašnjavaju potrebom i kao glavni razlog navode samoodbranu. Čak trećina mladih se plaši nekog iz škole.
Šamaranje profesora - “normalna” pojava
- Pre 30 godina čovek se osećao bezbednije, znala su se pravila ponašanja, šta se se sme, šta ne sme, a danas je sve relativizovano. Nekada se smatralo velikim incidentom da neko nastavniku lupi šamar, danas je ta pojava gotovo uobičajena. Takođe postoje modeli koje deca posmatraju, a agresivnost je sve prisutna, od političke scene, ratova do filmova. Model rešavanja problema nasiljem, takođe dovodi do uvida da je to, ako ne poželjno, ono bar prihvaćeno društveno ponašanje. Kada nema strukture u društvu onda vaspitači i roditelji primenjuju individualnu moć ne bi li dete bar nekako vaspitali. U takvoj atmosferi, kada nema jasnih normi, zabrana i pravila igre, deca ne mogu da se nauče kontroli sopstvenih impulsa, objasnio je za S media portal Nebojša Jovanović, psiholog.
Jovanović procenjuje da će nam za uspostavljanje zdravog sistema društvenih vrednosti trebati dve decenije.
Povodom Medjunarodnog dana mladih, ministarka Snežana Samardžić Marković navodi da je najveći problemi sa kojima se mladi u Srbiji susreću su nezaposlenost, neinformisanost i nedostatak kvalitetne ponude za provodjenje slobodnog vremena.
Pored ovih problema hitno treba posvetiti pažnju osećaju straha koji je očigledno prisutan među školarcima. Zato ne čudi što gotovo polovina naših mladih misli da njihovi vršnjaci u zapadnoj Evropi žive znatno bolje i izjavljuje da bi odmah napustilo zemlju kada bi im se ukazala prilika.
Međutim, informacije koje dolaze iz sveta i nisu tako optmistične.
Od kraja 2007, kad je počela ekonomska i finansijska kriza, do kraja 2009, broj nezaposlenih mladih ljudi je porastao za 7,8 miliona saopštila je Medjunarodna organizacija rada.
"Nemogućnost pronalaženja posla stvara osećaj beskorisnosti i dosade kod mladih, što može rezultovati povećanjem učestalosti kriminalnih dela, problema sa mentalnim zdravljem, nasilja, sukoba i korišćenja droge", navodi se u izveštaju.
-Potrebne su velike društvene promene u načinu života u porodici, u školi, u svemu. Mi se kao društvo sada bavimo prevazilaženjem materijalnih problema, struktura društva, u sudstvu, zdravstvu, politici...Sistemi ponašanja u svakodnevnom životu, odnosi između komšija, dece i roditelja se niti brzo deformišu niti brzo vraćaju na normalu.
Po istraživanju Svetske zdravstvene organizacije, Srbija se nalazi u poslednjoj trećini tabele zemalja sa najmanje nasilja među omladinom. Ipak, iz UNICEF-a upozoravaju da je taj rezultat posledica toga što smo kao društvo postali tolerantni na nasilje, pa ga deca često i ne prepozaju. Kada im se pojasni šta sve spade u nasilje broj onih koji su doživeli nasilje raste sa 25 na 65 odsto.
-Program „Škola bez nasilja“ je uspeo da definiše određene edukacije da svako u školi može da bude obučen i da prepozna nasilje. Ta mreža predstavlja jednu komunikacionu šemu gde se jasno zna kako se reaguje kada se nasilje dogodi. U spoljnoj mreži škole treba da sarađuju sa centrima za socijalni rad, MUP-om, savetovalištem za porodicu. Imamo pozitivne primere da su se škole povezale sa sportskim klubovima i tu problematičnu decu usmerila na sport. Najbitnije je i tu decu zadržati u školi jer je poznato da su najčešći počinioci krivičnih dela imali završenu samo osnovnu školu ili čak ni osnovnu školu, rekla je za S media portal Jelena Zajeganovic Jakovljevic, iz UNICEF-a.
Ustavni sud do kraja godine treba da odluči o zabrani rada ultradesničasrkih organizacija i pojedinih navijačkih grupa. Ipak, čini se da su ove grupe pre posledica nego uzrok problema.
-Kad bi se agresivnost mladih mogla svesti na navijačke grupe onda bi to bila jednostavna stvar, jer njih nema tako puno. Međutim, ja agresivnost vidim na svakom koraku, i to kod dece koja nisu pripadnici navijačke grupe ili bande. Agresivna su i deca u vrtiću. Posebno je pitanje zašto se uopšte mladi udružuju u te razularene grupe, nisu njih vasptavali "Zvezda" i "Partizan" već porodica i društvo, objašnjava Jovanović.
On ističe da je poseban problem što živimo u jednoj narcističkoj kulturi u kojoj mladi vide ljude kao stvari koje su tu da zadovolje njihove potrebe, a ako to nije tako, većina postaje besna. Ta vrsta nezrelosti i netolerancije na frustraciju uzrokuje neartikulisanost besa kod mladih ljudi.
Maja Vidović
