Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 21.Nov.2009, 03:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca sve češće žrtve nasilja
BEOGRAD - Potpredsednica vladinog Saveta za prava deteta LJiljana Lučić najavila je juče izmene Zakona o porodici kojima će biti izričito zabranjeno fizičko kažnjavanje dece. Ove izmene su nužne pošto su analize pokazale da je nasilje nad decom u porastu od 2005. godine, navela je ona na konferenciji za novinare u Vladi Srbije održanoj povodom Svetskog dana deteta i 20. godišnjice Konvencije UN o pravima deteta.
Prema podacima centara za socijalni rad, u različitim delovima >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Srbije je 2005. bilo 2.275 slučajeva nasilja nad decom, naredne godine 2.771, dok se 3.058 dece vode kao žrtve nasilja u 2008. rekla je Lučićeva. Ona je navela da dominira emocionalno, a odmah zatim fizičko nasilje nad decom, da se u ogromnom procentu dešava u porodici i da su u 80 odsto slučajeva počinioci otac, majka ili blizak srodnik.
Lučićeva je ocenila da su od 2004. godine u Srbiji stvoreni dobri institucionalni okviri za zaštitu prava deteta, a nakon kampanje protiv fizičkog kažnjavanja dece koja je vođena proteklih godinu dana stekli su se uslovi i za izmene Porodičnog zakona. Prema njenim rečima, izmene zakona pripremljene su u saradnji sa Savetom Evrope i organizacijom „Spasimo decu“ iz Norveške i trebalo bi da budu usvojene po hitnom postupku krajem ove ili početkom iduće godine.
Šef kancelarije SE u Beogradu Konstantin Jerokostopulos je podsetio da je kampanja „Podignimo ruku protiv fizičkog kažnjavanja dece“ deo šireg programa pod nazivom „Izgradimo Evropu za i sa decom“, čiji je da dovede do potpune zabrane fizičkog kažnjavanja dece, podstakne nenasilno roditeljstvo i razvoj svesti o pravima dece.
Miroslav Mladenović nastavnik matematike OŠ "Braća Milenković" selo Šišava Vlasotince | 21/11/2009 12:11
Broj preporuka: 0 Preporuči Predloži za brisanje
Komenatr: Godinama sam u člancima u dnevnim novinama (a i u listu „Prosvetni pregled“ do 2005.godine-od kada se nd mom vrši“ cenzura“ zbog pisanja kritičkih članaka i u kojima su se našli neki koji su još imaju moć nad Prosvetnim pregledom i ministasetvom prosvete) i na internetu skoro svih listova i TVB92( od 2005-2008.godine).
U listu „danas2 mi se nije pružila prilika da ovom problemu kao profesionalni vaspiatč-nastavnik u osmogodišnjoj školi sa iskustvom od 38. godina sa decom iskažem svoj stav.
Ako neko želi da studijoznije raspravlja o ovom problemu „nasilje dece u školi“-mora se taj problem posmatrati interdisciplinarno sa svih aspekata. Žalosno je da se vrše neka „politička ili policiska istraživanja“ o ovoj problematici a niko nas uopšte nas koji radimo sa decom nije pitao kako i na koji način da se rešavaju ovakvi problemi.
Želim da polemišem sa Centrom za medije fakulteta političkih nauka-konkretno sa onima koji su organizovali okrugli sto rasprave na temu“Deca u mediskom ogledalu“-bez nas prosvetnih radnika.
Želim da postavim pitanje svima koji sa decom, ženama i siromašnim bednim qudima bez egzistencije da se jednom ne prekine da se manipuliše i sa ovim TEMAMA „debelo“ uzimaju mareički „dolari“ ili „evrovi“. Ta i takva moja poruka i stav je bio i pre više godina i danas.
Ako neko želi da raspravlja o svim oblicima naselja, pa i nad decom, mora se taj problem pre svega rasspravljati sa sociološko-psihološko pedagoškog asprkata, pa tek zauzimati nerki drugi stavovi koje često čitam po novinama od nekih takozvanih nevladinih organizacija.koji nemaju pokjma ni sa pedagoško psihologijom deteta ni sa vaspitanjem dec u školi i porodici.
Ovaj problem je veoma složen, a prositiče kao posledica svih ovih strahota ratovanja, siromaštva, agresija u društvu, porodicama-pa i školi. Neminovne su ovakve posledice koje danas imamo među decom i odraslima u pordicama i uopđšte u društvu. Sve se raspalo-raspao se sistem vrednosti života, pa i osnovna ćelija društva-porodica. Glavni problem je nestanka vaspitanja dece u pordicama i školama na vrednsotima kojima bih trebalo da se zasniva ova zajednica-država i sve njene moralne i pravne norme u sistemu.
Nažalost niti funkcioniše pravni ni motralni sistem u državi i društvu. Danas je život postao tako jeftin, može vas ubiti ko gde stigne, atajkuni, profiteri, lažni mesije političara i AŽDAJE KAPITALISTA stvorili su sistem ekonomske zavisnosti. Ko će uopštre da gleda decu, treba nekako preživeti na Jugu Srbije i opšte u Srbije. Najlakše se prečicom dolazi do novca-švercom i kriminalom, jer drugog izlaza nema. Fabrike zatvorene, opljačkane i rasprodane. Na televiziji se prikazuje nasilje, grupni sesk, perverzija i primitivizam sa kičom i izopačenim vrednostima života. Deca nemaju prave modele ponašanja i života. Ona lutaju. Najteže je nama u školi nastavnicima i učiteljima i njihovim roditeljima-ali nas niko ne pita dok drugi dobro „eksplotišu“ ovu temu od donacija. Nije mi jasno da li ti ljudi neznaju ili su tako egoisti ili se prave „blesavi“-dokrajčuju naš sistem obrazovanja i vaspitanja, kao i moralna načerla ove nacije koja je bila poznata kroz istoriju sa „časnim“ obrazom.
Na kraju treba otklanjati surove uzroke nasiqu svih oblika-pa i nad decom, a ne „lečiti“ posledice za „dolare“ i „evrove“ na prividan način-jer i dalje sve ostaje isto, čak i gore nego što je bilo.
DaNAS KADA SAM PRED PENZIJOM, NEKADA MI SE NEUALZI U UČIONICU, JER VIŠE PEDAGOGIJA I DEČJA PSIHOLOGIJA NE VAŽI DA SE METODAMA I PSIHOLOŠKO PEDAGOŠKIM TAKTOM REŠAVAJU PROBLEMI I ODRŽI ČAS MATEMATIKE. SPOLJNA NEGATIVNA ENERGIJA JE JAČA OD SVEGA. SADA SMO MI NASTAVNICI-ALI ONI PRAVI PEDAGOZI I PSIHOLOZI TORTURISANI OD „nasilnika“ dece, koja su samo „produžena ruka“ nasilnika raznih vidova s polja. O TOME TREBA RAZMIŠLJATI DOK JOŠ NIJE KASNO. JADNA JE ONA DRŽAva, društvu i nacija u kojoj joj „red“ u školama zavodi policija i takozvane nevladine organizacije. Takva je samo spremna na nestajanje.
P.S Samo da se malo i „našalim“-mnogi su ovakvi „borci“ protivu nasilja:“otac u stranku na vlasti, majka u stranku opozicije, a deca u „nevladine organizacije“-pa tako niko nikada nije „gubitnik“. Ovim je sve rečeno u kakvoj državi živimo i šta uopšte treba razmišljati o pojmu „nasilje“ u društvu i nad decom u školi i porodici.
Miroslav Mladenović nastavnik matematike OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava Vlasotince
231. novembar 2009. godine Vlasotince
Miroslav Mladenović nastavnik matematike OŠ "Braća Milenković" selo šišava Vlasotince | 21/11/2009 14:51
Broj preporuka: 0 Preporuči Predloži za brisanje
Из рукписа ТРАГ ВРЕМЕНА (Чланци и Писма)-аутор:Мирослав Младеновић 2009.године Власотинце
Коментар
„ЧУВАЈТЕ ДЕЦУ“
Dakle, „čuvajte decu da se uskoro ne bi čuvali od dece.“- Dobra poruka za pojedine tobožnje borce za dečja prava u Srbiji. Mnogi treba da prouče Orvela, pa da se kanu zloupotrebe dece o takozvanoj odbrani njihovih prava. Jedan društveni sistem treba da ima svoje vrednosti koji će u svom sistemu postaviti prave vrednosti iz oblasti sistema obrazovanja i vaspitanja dece.
Jadno je i čemerno da neko ko nepoznaje dečju psihologiju i razvoj ličnosti učenika-deteta u školi, porodici i društvenoj sredini- po meni takozvane nevladine organizacije za dečja prava deteta su „preuzele“ i na najlošiji mogući način zlopotrebile pedagogiju i psihologiju PROSVETNIH RADNIKA, koji su profesionalno ospoobljeni da pomognu deci u razvoju njihovih ličnosti.
Ovo što se danas radi po Srbiji samo je dobro profitiranje pojedinaca i grupa, koje nepoznaju ni pedagoški sistem ni sam razvoj dece. Najgore je da su prosvetni radnici gurnuti u stranu, a roditeljima se silom uvode neke norme ponašanja prema sopostvenoj deci, koje su van tradicije razvoja porodičnog vaspitanja u Srbiji.
Izopačenost u vaspitanju dece i takozvanih dečjih prava-veoma štetno deluje televizija:B92(preko VELIKOG BRATA) i na drugoj strani populističko primitivističke vrednosti preko PINK televizije i tulbo folk kulture na privatnim i državnoj televiziji.
Kao prosvetni radnik sa 37.godina u radu sa decom u školi, nekada mi je toliko smešno da u šali često kažem svojim učenicima(od petog do osmog razreda)-„deco od sada nesme niko da vas u porodici maltretira ni opali po koju šljagu za nestašluk, jer mošete po zakonu da ih tužite za svoja dečja prava“.
Naravno poznajavjući mentalitet svoga naroda, svi ovi zakoni su samo gola imitacija zapadnjačkog načina života i vaspitanja za neke druge nacije i sisteme koji nisu nalik na naš sistem vaspitanja i obrazovanja i mnentaliteta naše nacije.
Nama netreba VELIKI BRAT-koji će da „nadgleda“ i pedagogiju i psihologiju i ljubav koja se gaji prema svojoj deci. To je strano našem životu srpske nacije i treba se boriti protiv lažnjaka koji su tobožnji borci za dečja prava-koji su u suštini protivnici pravog pedagoškog rada nastavnikia, učitelja i roditelja na istinskim vrednsotima u vaspitanju dece u razvoju zdravih ličnosti za normalan život.
Miroslav Mladenović nastavnik Vlasotince 23.decembar 2007.godine
Miroslav Mladenović nastavnik OŠ "Braća Milenković" selo Šišava Vlasotince | 21/11/2009 14:56
Broj preporuka: 0 Preporuči Predloži za brisanje
Treći komentar-objavljen članak na ovu temu:
Zlostavljače dece pred lice zakona
Iz iskustva i pedagoške prakse brzo prepoznajem zlostavljanu decu, bilo u školi, porodici ili socijalnoj sredini. Nekada sam veoma uspešno pomagao deci u školi da se što brže oslobode određenih trauma od zlostavljanja. Pozivao sam roditelje i davao im savete, a to i danas činim kada god sam u mogućnosti.
Roditelji nekada iz neznanja prave greške u vaspitanju, pa primenjuju i nasilje nad svojom decom. Teško je pomoći zlostavljanoj deci iz porodica alkoholičara, deci izloženoj nasilju narkodilera u školi i lokalnoj sredini, ili nasilju kriminalaca, čak i nastavnika u školi ili svojih vršnjaka.
Prijavljivanje takvih slučajeva socijalnoj službi, domovima zdravlja ili policiji u zaostaloj sredini kakva je i vlasotinačka opština i Jablanički okrug prosvetni radnici smatraju uzaludnim. Često se čuju konstatacije da u nekim opštinama ove institucije ili nisu zainteresovane, ili se nedovoljno angažuju u rešavanju problema zlostavljanja dece i u pružanju odgovarajuće pomoći. Veći deo brdsko-planinskog dela juga Srbije je pečalbarski kraj, sredina je zaostala i vlada socijalna beda. U gradovima gde su fabrike opustele i roditelji bez posla deca su neretko prinudno prepuštena kriminalu, u kojima se često iskorišćavaju i zlostavljaju.
Sada se pojavio novi oblik nasilja nad decom-seksualno zlostavljanje, a njima se i trguje. O tome se u ovoj sredini javno ne govori, kao ni o vrbovanju dece u sekte, ali i o njihovom učestvovanju u rasturanju droge. Veoma je opasno to što je u nerazvijenim sredinama juga Srbije sve više ovih pojava, gde i deca i njihovi roditelji nekada mogu i glavu da izgube. Vlada kriminal kome još nema ko da stane na put.
Mnogo je časnih prosvetnih radnika koji teško podnose ovo vreme jer nekada su nemoćni, a nekada, iz straha za ličnu i bezbednost svoje porodice, ne smeju da prijavljuju slučajeve zlostavljanja dece svih oblika jer narko-bosovi nemaju milost ni prema kome.
Tek kada počne da funkcioniše pravna država, kada se uspostavi sistem moralnih vrednosti i suzbiju kriminal i korupcija, i kada počne da se ceni rad i znanje, kada primitivizam i šund budu iskorenjeni u društvu i kada se iskoreni duhovna beda, tada će i zlostavljanje dece biti smanjeno na najmanju meru. Do tada se korov društvenog zla mora postepeno čistiti, moraju se preduzimati odlučnije akcije i pravovremeno, preventivno i osmišljeno delovati, ali i javno govoriti o problemima.
Miroslav Mladenović,nastavnik, Vlasotince, Glas javnosti, 2006.g
