Izvor: Politika, 05.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca pod "staklenim zvonom"
Virusne infekcije kod mališana do dve, odnosno tri godine mogu biti česte i rutinskim ispitivanjima ne može se utvrditi zašto neko dete tokom godine ima 12 infekcija, a neko samo dve. Poremećaji nastaju usled suptilnih naslednih promena i karakteristika u genetskom materijalu, koji karakteriše svaku osobu.
Po mišljenju dr Srđana Pašića, načelnika Odeljenja za imunologiju Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, to je objašnjenje zašto su neka deca sklonija određenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tipu infekcija. Upravo male genetske promene su odgovor na to zašto neko oboli od tuberkuloze, a neko ne, iako žive u istom domaćinstvu i u istim uslovima. Ispitivanje uzroka mutacija otvara nam put za efikasnije lečenje, za formiranje novih, specifičnijih lekova, kaže dr Pašić čiji je rad na ovu temu objavljen u poznatom naučnom časopisu "Nejčr" u avgustu.
Roditelje zdrave, ali i bolešljive dece uvek zanima kako da svoje mališane sačuvaju od virusa i bakterija, a mnogi ponekad preteraju, pa svoje mališane čuvaju pod "staklenim zvonom".
– Imuni sistem novorođenčeta je nezreo. U kontaktu s različitim infektivnim agensima koji nas okružuju imuni sistem do druge godine uči i postepeno sazreva. Nisam pristalica "staklenog zvona", ali ukoliko je dete imalo, na primer, nekoliko epizoda prehlada koje su se iskomplikovale u upale uha, pa ako se to dogodilo tri-četiri puta za pola godine, neophodno je potražiti uzrok, ali i dete nekoliko meseci odmoriti i povući iz kolektiva neko vreme, dok se uzrok ne sanira – kaže dr Pašić.
U radu objavljenom u čuvenom časopisu, zajedno sa kolegama iz Japana, naš doktor je doprineo rešavanju zagonetke – uzroka mutacije gena koji izaziva retku, urođenu bolest imunog sistema, za koju se inače zna još iz biblijskih dana i poznata je kao Jovov sindrom.
– Reč je o retkom poremećaju. Ovi bolesnici imaju gnojne, ponavljane infekcije kože, infekcije unutrašnjih organa, najčešće pluća. Međutim, za razliku od normalnih osoba, njihov imuni sistem je oslabljen, pa se ove teške infekcije teško zalečuju. Bolest počinje u detinjstvu, nasledna je i najčešće pacijenti dugotrajno primaju antibiotike, radi sprečavanja ponavljanih infekcija – kaže dr Pašić.
Naš sagovornik, koji se, inače, bavi imunologijom, reumatologijom i problemom čestih infekcija, primećuje da su poremećaji imuniteta kod dece češći nego što se misli: na 10.000 novorođene dece javlja se jedan slučaj. Ti poremećaji su različiti i do sada je poznato 105 vrsta genetskih slabosti imunog sistema.
– Najčešće viđamo urođeni poremećaj kod koga dečji organizam ne može sam da stvara antitela, te ovi mališani češće obolevaju od infekcija uha, ždrela, pluća... Ova deca imaju oslabljeni kvalitet života ako ne dobijaju specifičnu terapiju, kao što je pasivna zaštita gamaglobulinom, redovno, jednom mesečno – objašnjava naš sagovornik dodajući da ovu skupu terapiju sada obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Reč je o deci koja ne mogu da se "brane" od bakterijskih infekcija, ona stižu iz cele Srbije, ali kada dobiju ovu terapiju umesto čestih upala pluća žive kao i njihovi zdravi vršnjaci. Problem je, što se kod nas ovakvi mali pacijenti dugo ne prepoznaju tako da oni lutaju od ambulante do ambulanta sa dijagnozom meningitisa, sepse... Dr Pašić naglašava da bolest ovih mališana nema mnogo veze sa socijalnim faktorima, već je reč o urođenim poremećajima.
[objavljeno: ]
.jpg)
