Izvor: Glas javnosti, 19.Sep.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca na udaru
BEOGRAD - Službu za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima od 2004. godine do danas zbrinula je 248 osoba koje su zatražile zaštitu od neke vrste nasilja. Zajedničkom akcijom policije i nevladinih organizacija u prethodnih osam meseci identifikovane su 34 žrtve, 24 njih se našlo u lancu trgovine ljudima, a ostalih 10 su takođe bile meta nasilnika, ali nije došlo do eksploatacije.
Žrtve su najviše seksualno eksploatisane (njih 15), dok je na prisilan rad i prosjačenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << navedeno šet osoba, na prinudan brak dve, a zabeležen je i jedan pokušaj nasilnog usvajanja.
Biljana Zoranović-Avlijaš, rukovodilac Službe pomenute državne institucije, smatra da je ova statistika poražavajuća.
- Prethodnih godina žrtve su uglavnom bili stranci, ali u poslednje vreme žrtve su uglavnom domaći državljani, a najviše maloletnici - rekla je za Glas Avlijaševa.
Po njenim rečima najviše žrtava je iz Vojvodine (Subotica i Zrenjanin), ali ih ima i iz gradova poput Beograda i Čačaka.
Ropstvo
Krajnji cilj trgovine ljudima je prisiliti ih na posao u teškim (tiranskim) situacijama na način koji će koristiti onima koji trguju njima. Ti uslovi uključuju ponizne radove muškaraca u ropskim poslovima, prisiljavanje žena i devojka da učestvuju u bezvrednim (poniznim) aktivnostima (kao sluškinje), lažna venčanja, čak i prostitucija, unutar skrivenih ugovora koji ni u kojem slučaju nisu legalni.
- One ne smeju slobodno da odgovaraju na pitanja jer se plaše makroa ili ih kriju pošto su uverene da im oni žele dobro. Tako se potvrđuje nepisano pravilo da žrtva trgovine poslednja sazna da je zapravo žrtva - zaključio je Pašalić.
Marijana Savić, menadžerka programa NVO „Atina“, na jučerašnjoj konferenciji za novinare navela da mora da postoji saradnja između državnih institucija i nevladinih organizacija kako bi se pronašao način za pružanje pomoći i podrške žrtvama trgovine ljudima, seksualne i radne eksploatacije i obezbedio njihov psihofizički oporavak.
- Naše dugogodišnje iskustvo u neposrednom radu sa žrtvama ukazuje na neophodnost i značaj uključivanja države i njenih institucija da bi se omogućila pravovremena, efikasna i sistematska zaštita i podrška onima koji su bili žrtve kršenja i poništavanja osnovnih ljudskih prava - rekla je Savićeva i kao dobar primer navela saradnju sa Službom za koordinaciju zaštite ugroženih ljudi.
