Izvor: RTS, 20.Jul.2022, 06:04
Deca na grupnoj terapiji – ne mogu se rešiti svi problemi, ali oni nisu više tako crni
Razvod roditelja, porodično i vršnjačko nasilje, problemi odrastanja, razočaranja – mnoge adolescente gurnu u depresiju i teška psihička stanja. Sami ne mogu da se iščupaju, a podrška roditelja ili vršnjaka obično nije odgovarajuća. Pri beogradskom Centru za socijalni rad godinu dana sa njima rade terapeuti kroz grupnu terapiju. Na terapije dolazi više od 40 dečaka i devojčica.
Prelazak iz detinjstva u svet odraslih najoseljiviji je period >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << života. A kada ga opterete ozbiljni problemi, ceo svet im se ruši. Lutaju u potrazi za rešenjem problema koji često ne umeju da definišu.
"Prvo sam bila zbunjena i pokušavala da otkrijem o čemu se radi, šta mi je dostupno u tom momentu. Dostupan mi je Gugl, da uđem da guglam da vidim šta bi moglo da bude. Onda je nezgodno, jer mogu i da pogrešim, da odem nekim pogrešnim putem", ispričala je devojčica koja dolazi na grupnu terapiju.
"Nisam sam znao kako da nađem rešenje, trebala mi je pomoć gde ću da pričam sa nekim da podelim svoj problem. Svi bi rekli proći će, u redu, nije ništa strašno, imaju najbolju nameru da pomognu, ali niko ne zna kako", rekao je dečak.
Iako se mnogi suočavaju sa istim ili sličnim problemima, ne doživljavaju ih na isti način. Oni osetljiviji, ranjiviji, povlače se u sebe, neki postanu agresivni, mnogi upadaju u depresiju i teška psihička stanja.
Retko će deca direktno reći "pomozi mi" Socijalni radnik i porodični psihoterapeut Dejan Cvetković kaže da su to u stvari neki znaci kojim oni govore "pomozi mi".
"S tim što retko ko će od dece reći, jako mali broj – meni je potrebna psihoterapija, meni je potrebna podrška. Ne govori se to na taj način već kroz ponašanje mnogo pre, a roditelji bi trebalo da budu osetljivi na ove znake ponašanja i da reaguju pre svega oni", dodaje Cvetković.
Najbolje je, kažu terapeuti, da se problemi rešavaju tamo gde deca žive, u porodici. To, međutim, nije uvek moguće.
"Pomaže mi to što kad iznesem problem, ostali su tu da me saslušaju, da podele svoje iskustvo, shvatim da nisam sama u tome, pritom čujem i njihovo mišljenje i to mi pomogne da mogu svoj problem da vidim na drugačiji način", kaže devojčica.
"Ja sam ovde već mesec dana i definitivno iz svakog susreta sa grupom je bolje i bolje, kroz priču, komunikaciju, to izlaganje problema je sve bolje i bolje", rekao je dečak.
Najteže je prvi put doći na grupnu terapiju Na grupnu psihoterapiju dolaze po nalogu suda ili na zahtev roditelja. Najteže je prvi put.
"Mi često volimo da kažemo, a i oni nas na neki način doživljavaju kao neku svoju proširenu porodicu, što znači da su im vrata savetovališta uvek otvorena. Mi smo im dostupni, oni to znaju za svaki razgovor čak i instant, telefonski, uvek kada dođu budu primljeni kod nas nezavisno za ovu grupu koja se inače održava jednom nedeljno, u trajanju od sat i po vremena, vrata su im uvek otvorena", kaže Slađana Ivanović, rukovodilac Savetovališta za brak i porodicu.
Komunikaciju porukama i emotikonima na društvenim mrežama zamenili su živom rečju, što je u tom periodu života neprocenjivo. Ni psihoterapijom, kažu terapeuti, ne mogu se rešiti svi problemi, ali ovim mladim ljudima, od kada dolaze u Centar za socijalni rad, problemi više nisu tako crni.
.jpg)
