Izvor: RTS, 05.Nov.2015, 00:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca migranti, njima je najteže
Ono što izbegličku priču čini težom su deca. Ona koja putuju sa roditeljima ili rođacima, a posebno deca koja nekoliko hiljada kilometara prelaze sama. Sve zemlje kroz koje prolaze, pa i Srbija, imaju zakone koji bi decu bez roditeljskog nadzora morali da štite. Da li se oni primenjuju u slučaju dece migranata i gde se ta deca smeštaju kada im treba pomoć?
Kroz Srbiju je od početka godine prošlo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << više od sedam hiljada registrovanih maloletnih migranata koji putuju bez roditelja. Takvi bi po zakonu odmah morali pod nadzor staratelja.
"Često se dešava da se maloletnici nađu u rukama nadležnih organa Republike Srbije, ali da se odgovarajuće provere ne sprovedu", kaže Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Teško je sprovesti preciznu kontrolu nad deset hiljada ljudi dnevno sa ograničenim kapacitetima, što znači da su ova deca laka meta krijumčara ili trgovaca ljudima.
"U grupi koja dolazi može odmah da se uoči ako je dete uznemireno. Ako stalno gleda levo ili desno, znači da nešto nije u redu. Kada službenik uzima podatke o detetu mora da bude obučen i da ga proceni, da ima vremena da utvrdi da li se oseća sigurno, da li putuje sam. U ovom sistemu ih čak to i ne pitaju. U formularu nema pitanja da li dete putujete s nekim, ocem ili majkom", kaže Mišel Sen Lo, direktor kancelarije Unicefa u Srbiji.
Zato Unicef obučava socijalne radnike kako da prepoznaju dete koje je u problemu. Ali, problemi socijalnih radnika tu tek počinju.
"Pored toga i naši Centri za socijalni rad rade u nikakvim kapacitetima s obzirom da nemaju prevodioce za arapski, farsi, urdu. Nemaju vrlo često ni gde da smeste tu decu u Šidu, Subotici, nemaju nekad ni gorivo da tu decu sprovedu do odgovarajuće institucije", kaže Kovačević.
Privremene adrese gde deca mogu da se smeste su u Nišu i Beogradu.
Za strance maloletnike u Zavodu Vasa Stajić uvek su rezervisane dve sobe. Dobrodošlica važi dok ne zatraže azil. Sledeća adresa je Centar za azil.
A u njima nema nadzora nad decom. Krijumčarima su na dohvat ruke.
"Naša ustanova možda jeste najbezbednije mesto, ali Zakon je takav, ustupci mogu da postoje i to dete zadržimo još nekih sedam dana ukoliko procenimo da postoji mogućnost da se u najkraćem roku spoji sa roditeljima", kaže Dragan Rolović direktor Zavoda za vaspitanje dece i omladine "Vasa Stajić".
Razmatra se mogućnost da se deci do 14 godina i posle traženja azila dozvoli da ostanu u prostoru namenjenom maloletnim strancima. Za starije maloletnike će važiti pravilo kao i do sada. Zato oni koji su često na terenu rešenje vide u posebnom prostoru.
"Samo za njih, ne da oni budu prepušteni Centrima za socijalni rad, gde su i odrasli nego da postoji mesto gde će postojati 24-časovna asistencija, pravna, psihološka, socijalna", kaže Radoš Đurić iz Centra za pomoć tražiocima azila.
Da se uspostvi sistem u kome bi deca bila sigurnija ne mora da se gradi novi Centar. Dovoljno je i da se za njih izdvoji deo u okviru onih koji već postoje. To bi olakšalo i pronalaženje dece, svi bi bili na istoj adresi.
