Izvor: Politika, 16.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca koju ne leče već zbrinjavaju
Stravične fotografije mališana sa smetnjama u razvoju koji se leče u našim ustanovama socijalne zaštite i koji leže fiksirani za krevete otišle su u svet posredstvom Organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju i ponovo skrenule pažnju domaće javnosti na uslove u kojima se leče mališani sa teškim oblicima mentalne retardacije. Istraživači ove organizacije u svom izveštaju naglašavaju da je veliki broj dece i odraslih sklon samopovređivanju, zbog čega osoblje često pribegava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trajnom fiksiranju. Kako je navedeno u ovom izveštaju, problem samopovređivanja postoji kod 40 odsto svih pacijenata u Kulini, dok je ovaj procenat još veći kod hospitalizovanih mališana.
U Srbiji ne postoji zvanična evidencija o broju dece sa smetnjama u razvoju, ali različiti epidemiološki grafikoni svedoče da u našoj zemlji živi oko 11.000 mališana koja su psihički i fizički ometeni u razvoju. Podaci iz jednog statističkog godišnjaka Univerzitetske dečje klinike u Beogradu govore da se na 600 do 650 dece rodi jedno dete sa najtežim oblikom mentalne retardacije – Daunovim sindromom. Sumorna statistika takođe svedoči da o 70 odsto ovih mališana vodi računa samo jedan roditelj – najčešće majka. Podaci takođe govore da je svega deset odsto ove dece uključeno u neki oblik organizovane profesionalne podrške (predškolske, osnovnoškolske, srednjoškolske ili ustanove za smeštaj dece), a samo jedan odsto od ovog broja zaposli se u široj društvenoj zajednici.
Stručnjaci objašnjavaju da (auto)agresivnost kod mališana sa teškim oblicima mentalne retardacije i dece sa Daunovim sindromom mogu da uzrokuju nagomilane psihičke tenzije, koje dete nije u stanju da verbalizuje, ali i naglašavaju da se samopovređivanje kod ove dece javlja usled nedostatka kontakta sa ljudima i emotivne i fizičke stimulacije. Oni objašnjavaju da dete dilemu – da li će osetiti bol ili zatupljujuću dosadu i odsustvo bilo kakvog ljudskog kontakta rešava – samopovređivanjem.
"Samopovređivanju obično prethode neki ritmični pokreti ili ljuljanje – tzv. roking, koji vremenom mogu preći u mnogo ekstremnije ponašanje, kao što je udaranje glavom u zid ili udaranje i griženje. Ukoliko se ovo ponašanje adekvatno ne tretira, dete može da počne da sakati samo sebe. Dakle, ako do samopovređivanja dođe, neophodan je odgovarajući tretman, ali se u praksi često dešava da je fiksiranje najčešći oblik "tretmana" za koji se odlučuju staratelji ove dece. Međutim, fiksiranje agresivnog deteta samo pogoršava njegovu psihološku uznemirenost i, istovremeno, rađa strah i bes, što rezultira daljim samopovređivanjem. Osim toga, produžena upotreba fiksiranja može dovesti do atrofije mišića, deformiteta opasnih po život, pa čak i do otkazivanja nekih organa", upozorava dr Maja Antončić, dečji psihijatar.
Dr Oliver Vidojević, psihijatar za decu i adolescente, objašnjava da se kod mališana sa teškim oblicima mentalne retardacije autoagresivnost javlja kada se poremeti njihova unutrašnja biološka ili psihološka ravnoteža.
"Njihov nivo funkcionisanja je mnogo sofisticiraniji i psihologija i biologija su neuporedivo više isprepletane nego kod normalne dece. Jaka unutrašnja emocija kod njih može da izazove i plač i smeh. Pošto ne znamo šta uzrokuje bure i oluje u njihovoj duši, tu deca moramo vrlo brižljivo paziti, negovati i nadzirati, a ako se javi uznemirenost i agresivnost, oni se pre svega sprečavaju fizičkim kontaktom u vidu snažnijeg zagrljaja i lekovima. Fiksiranju se pribegava samo da se premosti vreme do početka delovanja leka – a to vreme najčešće ne iznosi duže od pola sata", objašnjava naš sagovornik.
Rukovodilac dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju u Lazarevcu Petar Senić, u kome boravi 26 dece sa različitim oblicima mentalne retardacije i autizmom, uzrasta od pet do 26 godina, ističe da je percepcija ove dece za bitnu nijansu drugačija nego kod normalnih mališana i da njihovu agresivnost usmerenu ka sebi ili ka drugome mogu da izazovu razna unutrašnja nezadovoljstva koja oni ne umeju da saopšte.
"Mentalna retardacija nije bolest već stanje. Drugim rečima, priroda mentalnog oboljenja ove dece je takva da se ne može lečiti, zbog čega se ona i ne leče u ustanovama zdravstvene već socijalne zaštite. U suštini, mi se bavimo zbrinjavanjem te dece i nastojimo da iskoristimo maksimum od onih potencijala kojima ih je priroda obdarila i da ih osposobimo da vode računa o sebi – u granicama njihovih mogućnosti. Fiksiranje se sprovodi kada je dete agresivno prema sebi ili prema drugima i kada procenimo da postoji realna opasnost da ono povredi, ujede ili oslepi sebe ili drugo dete", naglašava naš sagovornik.
Katarina Đorđević
--------------------------------------------------------------------------
U Srbiji nema logora za decu
Premijer Vojislav Koštunica saopštio je juče da će Vlada Srbije formirati komisiju sa ciljem da utvrdi stvarno stanje u specijalizovanim ustanovama, ali i pokrenuti pitanje odgovornosti za iskonstruisane optužbe iznete na račun Srbije u izveštaju Organizacije za zaštitu prava ometenih u razvoju.
Vlada Srbije će formirati posebnu komisiju koja će odmah napraviti izveštaj o postojećem stvarnom stanju u ustanovama socijalne zaštite za osobe sa posebnim potrebama, navedeno je u saopštenju predsednika Vlade Srbije.
"Resorni ministri su me obavestili da su mnoge ocene iznete u izveštaju Organizacije za zaštitu prava ometenih u razvoju lažne. Posebno su tendenciozne i zlonamerne optužbe da se mučenje koristi pod vidom lečenja dece, i da je reč o logorima za decu, a ne o socijalnim ustanovama", naveo je Koštunica.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije će insistirati da se do kraja rasvetle sve činjenice o stvarnom stanju u ovim specijalizovanim ustanovama i istovremeno pokrenuti pitanje odgovornosti za iskonstruisane optužbe koje su u izveštaju pod naslovom "Mučenje kao lečenje" iznete na račun Srbije. "Svedoci smo da se sistematski vodi propaganda kako je Srbija zahvaćena fašizmom, iako svaki građanin naše zemlje oseća najdublje ogorčenje i prema fašizmu i prema fašistima koji su pobili stotine hiljada nevinih pripadnika našeg naroda", navedeno je u saopštenju.
"Sada su došli na red logori za bespomoćnu decu, a trenutak u kome se sve to dešava nije slučajno izabran", ocenio je Koštunica i istakao da će se Vlada Srbije tako mračnoj propagandi suprotstavljati svim dozvoljenim demokratskim i pravnim sredstvima.
Tanjug
--------------------------------------------------------------------------
Stanje je mučno, ali nema mučenja dece
Novi Sad – Vojvođanski ombudsman saopštio je juče da je stanje u specijalizovanim ustanovama u Srbiji "mučno, ali nema mučenja dece".
U saopštenju Kancelarije pokrajinskog ombudsmana demantuju se navodi iz izveštaja koji je juče u Beogradu predstavila međunarodna nevladina organizacija MDRI da se štićenici specijalizovanih ustanova u Srbiji muče i zlostavljaju.
"Neprihvatljiva je tvrdnja da je reč o mučenju ili zlostavljanju štićenika ovih institucija. Ističemo da je osoblje ovih institucija bilo izuzetno motivisano za rad i obavljalo ga profesionalno, uprkos izuzetno teškim uslovima za rad i niskim platama", navodi se u saopštenju vojvođanskog ombudsmana.
U saopštenju je precizirano da je ombudsman izvršio inspekcije u Domu za decu "Kolevka" u Subotici i u Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku pored Novog Sada, koji se pominju u izveštaju MDRI.
Beta
[objavljeno: ]
