Izvor: Blic, 12.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deblji koverat samo u pravosuđu
Deblji koverat samo u pravosuđu
BEOGRAD - Zaposleni u društvenim delatnostima, javnim službama i preduzećima, sudeći po pregovorima koje su do sada vodili predstavnici Vlade Srbije sa sindikatima prosvete, ni u narednoj godini ne mogu očekivati znatnija povećanja svojih zarada.
- Prilikom sastavljanja budžeta za 2002. godinu neće biti deljenja onoga što nije zarađeno. Svaki pokušaj pritiska da do toga dođe od bilo kog političkog ili nekog drugog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << centra moći značio bi ugrožavanje do sada postignutih rezultata i populističko ulagivanje zarad sticanja sitnih političkih poena - izjavio je nedavno za 'Blic' republički ministar ekonomije i finansija Božidar Đelić.
U Vladi Srbije, inače, u toku je izrada nacrta budžeta za narednu godinu. Prema prvim najavama zvaničnika svima onima čije se zarade finansiraju iz republičke kase 2002. neće biti nimalo laka. I dalje sleduju ogromna odricanja zarad neke bolje budućnosti. Međutim, zaposleni u prosveti ne pristaju na to. Nakon nekoliko rundi pregovora sa Republičkom vladom oni nisu odustali od traženog povećanja zarada od 50 odsto. Vlada je prilično jasno podvukla crtu. Najviše što prosvetari mogu očekivati je povišica od svega 7,5 odsto i jednokratna pomoć u iznosu od 3.000 dinara koja će se isplatiti od novca naplaćenog po osnovu poreza na ekstraprofit. Nastavak pregovora, prema najavama zakazan je za četvrtak 14. decembar.
Inače, trenutno se plate zaposlenih u prosveti u proseku kreću od 4.000 dinara, koliko primaju spremačice, do 9.000 dinara koliko svakog meseca dobijaju profesori koji su pred penzijom. Ako se primeni vladina računica, najniža primanja u prosveti uvećala bi se samo za 300 dinara, odnosno najviše plate porasle bi za 675 dinara, dok sindikat ne odustaje od toga da najmanja plata u ovoj društvenoj delatnosti bude 6.000, a najveća 13.500 dinara. Lista onih, koji verovatno očekuju povećanja zarada, svakako je podugačka. Osim već pomenutih prosvetnih radnika, veće plate očekuju i u zdravstvu, kulturnim ustanovama, sudstvu, a budžet za 2002. moraće da ima i svoje stavke namenjene finansiranju argara, socijalnih programa, sanaciji banaka i bankarskog sistema, i tzv. tranzicioni fond u koji će se slivati sredstva za pomoć radnicima koji u svojim firmama tokom privatizacije ostanu bez posla.
Ipak, u Vladi Srbije postignut je dogovor da prilikom sastavljanja budžeta za narednu godinu nosioci pravosudnih funkcija na neki način budu privilegovani. Prema obrazloženju koje je tom prilikom dato, oni nemaju zakonskih mogućnosti za dopunski rad, poput prosvetnih ili zdravstvenih radnika, pa je zato i planirano značajnije povećanje njihovih plata. Republički ministar pravde Vladan Batić najavio je za sledeću godinu sudijske plate od čak 1.000 nemačkih maraka, a do kraja ove godine povećanje od 10 do 15 odsto. U toku su i pripreme za mini-donatorsku konferenciju koja bi za srpske sudije mogla da obezbedi 10 miliona dolara, a Stejt dipartment je, prema Batićevim rečima, već obećao sredstva za naredne dve godine.
Ako se uporede povećanja plata, koja su do sada usledila u srpskoj prosveti i pravosuđu, zarada prosvetnih radnika je prema rečima Božidara Đelića porasla za 45 odsto. Predsednik Okružnog suda u Beogradu Vida Petrović–Škero ističe da je rast sudijskih plata od 55 odsto bio samo nominalan, jer kada se od nje oduzmu troškovi života preostaje razlika od 15 procenata. To je, tvrdi ona, poražavajuće ako se teži nezavisnom sudstvu, pošto prema tome sudija okružnog suda ne zavređuje ni prosečnu platu na teritoriji opštine Lazarevac.
- Inflacija koja je projektovana za sledeće godinu je 20 odsto. Ne smemo da dozvolimo da porast plata dođe iz donacija, pa da to jednog dana prestane i onda ponovo imamo ogromne socijalne lomove u društvu. U Srbiji se to neće desiti, ma koliko to čak i neki donatori priželjkivali - smatra Božidar Đelić. Koncept srpskog budžeta za 2002, koji ministar i Vlada pripremaju, sadrži, dakle, dve informacije koje su od presudnog značaja za građane. Jedna je da se predviđa smanjenje inflacije za deset odsto u odnosu na ovu godinu, a druga je da je taj procenat ipak mali da bi udvoljilo naraslim egzistencijalnim potrebama onih koji žive od državne kase.
I, dok u razvijenom delu sveta kome težimo, novogodišnja i božićna groznica već uveliko vladaju, a stanovnici tih država planiraju kako da potroše tzv. trinaestu platu, kod nas ni naredne godine neće biti ekonomskog čuda, odnosno većeg rasta ličnih primanja. Dakle, i dalje sleduje, kako su nam i obećali: krv, znoj i suze. Peđa Radojević Plate činovnika kao ceo prihod obrazovanja
Prema podacima Republičkog zavoda za obračun i plaćanja od početka godine do kraja oktobra 1.096 državnih organa i organizacija u Srbiji ostvarilo je ukupna primanja u iznosu 159,066 milijardi dinara. Od tog iznosa potrošeno je 158,547 milijardi dinara, najviše kroz prenošenje sredstava na druge korisnike, i to u vrednosti 87,339 milijardi dinara. Za plaćanje materijala i usluga izdvojeno je 33,875 milijardi dinara, a za zarade 20,728 milijardi dinara. Prema tome, za zarade činovnika potrošeno samo 2,2 milijarde manje nego što su iznosila ukupna primanja svih 2.640 ustanova obrazovanja koja su bila 22,928 milijardi dinara.
Zaposleni u 378 institucija pravosuđa u Srbiji tokom prvih deset meseci 2001. godine primili su ukupno 2,4 milijarde dinara. Više od polovine tih sredstava izdvojeno je za zarade, čak 1,28 milijardi dinara, dok je naredni po veličini bio izdatak za plaćanje materijala i usluga i on je iznosio 656 miliona dinara. Do 300 DM tek 2004.
Prosečna plata u Srbiji porasla je u odnosu na isti period prošle godine, sa 80 na nešto više od 200 maraka, ali su i troškovi života porasli 40 odsto. Prema onome što je nedavno najavljeno, 2004. godine prosečna plata u Srbiji biće tek 300 maraka, a tokom 2002. godine uslediće još jedan talas ispravljanja dispariteta cena na domaćem tržištu. Kada su komunalne usluge u pitanju, već na proleće čeka nas rast cene električne energije i daljinskog grejanja od oko 40 odsto.
