Izvor: Politika, 21.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Debeljuce pod rizikom
Mališani sa viškom kilograma imaju veći rizik da kasnije dobiju šećernu bolest, visok pritisak ili poremećaj masti u krvi
Svako peto dete školskog uzrasta u Srbiji ima višak kilograma. Prema poslednjoj analizi koja je nedavno objavljena u analitičkoj studiji „Zdravlje stanovnika Srbije od 1997 do 2007. godine” u Srbiji je 18 odsto dece i mladih od sedam do 19 godine umereno gojazno ili gojazno. Doručak se preskače, užina je opet nešto brzo, „s nogu”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najčešće parče pice. Mleko deca piju nedovoljno, vrlo mali broj dece ima tri obroka i dve užine, samo su neki od upozorenja koja stižu iz ove poslednje studije, koju su pripremili stručnjaci republičkog Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”.
Profesorka Silvija Sajić, endokrinolog na Dečjoj univerzitetskoj klinici u Tiršovoj, kaže da su ove brojke vrlo realne i da ih valja ozbiljno shvatiti iz dva razloga.
– Prvo, kod gojazne dece postoji veći rizik da u kasnijem dobu dobiju šećernu bolest tipa dva, visok krvni pritisak, poremećaj masti u krvi. Još važnije, u našim ambulantama sve češće pregledamo školarce, na primer desetogodišnjake s visokim vrednostima holesterola i triglicerida. Oni često imaju i ortopedske probleme, znači ravne tabane, bolove u kičmi, poremećaje metabolizma, ali i psihološke probleme, jer im nije lako među vršnjacima – kaže profesorka Sajić.
Naša sagovornica poziva roditelje da, kada uoče višak kilograma i masne naslage kod deteta, ne odlažu posetu lekaru. Kada je dete gojazno?
– Dete se smatra gojaznim kada ima 20 odsto viška kilograma u odnosu na normalnu težinu, na primer sedmogodišnji dečak treba da ima oko 23 kilograma, a već 30 kilograma težine znači da je gojazan. Kome je teško da računa neka se malo zabrine kada dete nosi odeću dva ili tri konfekcijska broja veću od svojih vršnjaka i kada se već vizuelno primeti gojaznost – kaže profesorka Sajić.
Dečji lekar, primarijus dr Milijana Simonović, iz beogradskog doma zdravlja „Palilula”, bez oklevanja kaže da je, nažalost, problem gojaznosti u gradovima sve veći, ali kao da se zbog toga niko ne sekira previše.
– Kada roditeljima u ambulanti skrenem pažnju da dete ima višak kilograma, većina me gleda kao najgoreg neprijatelja i kasnije me zaobilaze u širokom krugu. Gojazno dete je budući bolesnik, ali naš narod odbija da gojaznost prihvati kao bolest. Većina gojazne dece potiče iz porodica u kojima su i ostali članovi sa viškom kilograma, jer dete stiče navike u porodici. Neće dvogodišnje dete izvaditi samo iz frižidera majonez, kobasicu i šunku – smatra doktorka Simonović.
Važno je šta majka i u kojoj količini iznosi na sto, kao i da u ishrani bude reda, da dete sedi za stolom i obeduje. Deca vole organizovan život i red, kao što odrasli vole i organizovanu državu. „O ishrani dece često brinu bake i deke pa tako zamolim roditelje da u ambulantu dođu sa njima, jer ne mogu babe da nutkaju decu svim i svačim, a same da vode računa o tome šta jedu zbog dijabetesa ili visokog pritiska”, navodi naša sagovornica.
Ona, međutim, priznaje da je problem školske dece izraženiji, jer su škole koje deci organizuju užinu malobrojne. Doktorka Simonović podseća da deca ne nose kao nekada užinu u školu i zato što se roditelj nije setio da je spremi svom detetu, ali i jer je dete iz nekog razloga sramota da jede sendvič.
Ministarstvo zdravlja i Republički zavod za zdravstveno osiguranje su, ipak, prepoznavši sve veći problem gojazne dece u Srbiji, učinili korak hvale vredan. U Institut za rehabilitaciju „Čigota” od avgusta se o trošku države, odnosno fonda osiguranja ostvaruje program rehabilitacije gojaznosti kod dece uzrasta od 12 do 18 godina. Na Zlatiboru deca u posebnim kreativnim radionicama uče šta je zdrava ishrana, imaju programe fizičke aktivnosti, kao i prilagođenu ishranu.
Zainteresovani roditelji treba da se obrate izabranom pedijatru, koji daje predlog, a uput se, ukoliko su ispunjeni uslovi, dobija od lekarske komisije u matičnoj filijali Zavoda za zdravstveno osiguranje.
-----------------------------------------------------------
Kompjuteri umesto fizičke aktivnosti
Broj gojazne dece raste, zaključuju lekari i zato što se deca sve manje bave sportom ili igraju napolju, već se druže preko Fejsbuka, dok su sportski tereni prazni. Neprimetno i naši klinci su postali žrtve procesa koji je u Americi, među lekarima, dobio naziv „nintendoizacija”, jer deca sve više vremena provode pred televizorom ili kompjuterom, uz grickalice, zanemarujući sport i fizičku aktivnost.
Olivera Popović
[objavljeno: 22/01/2009]
