Izvor: Blic, 08.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Davinić ne ume da vodi vojsku
Davinić ne ume da vodi vojsku
Krajnje sam nezadovoljan radom kompletnog vojnog vrha, pa i ministra odbrane Prvoslava Davinića. Poslednji je trenutak da se na najvišem državnom nivou povede ozbiljan razgovor o stvarnim razlozima lošeg stanja u vojsci. To pitanje ću postaviti i na sednici Predsedništva G17 plus. Moje mišljenje je da je Davinić častan čovek i odličan diplomata, ali da ne ume da vodi vojsku u organizacionom smislu i da nema kontrolu nad poslom koji obavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - kaže u razgovoru za 'Blic' Mlađan Dinkić, ministar finansija u Vladi Srbije, povodom alarmantnih upozorenja koja ovih dana stižu iz vojske o nedostatku sredstava i ugroženosti opstanka vojske.
- Nije istina da vojska nema para, već nisu u stanju da ih pravilno rasporede. Vojni vrh je sam kriv za položaj u kome se vojska nalazi, a ne budžet Srbije. Sve obaveze prema vojsci iz budžeta Republike Srbije redovno se izmiruju, odnosno svakog meseca se isplaćuje jedna dvanaestina godišnjeg vojnog budžeta koji je usvojio parlament. Nažalost, vojska je za nas crna kutija i nemamo pojma šta se tamo dešava. Do maja meseca mi nismo znali kako se unutar vojnog sistema raspodeljuju odobrena sredstva, jer smo prebacivali ukupna sredstva opredeljena zakonom, ne znajući koliko ide za plate, hranu, uniforme, materijalne troškove i slično. Tek u maju vojska je uključena u sistem Trezora i počeli smo da pratimo strukturu njihovih troškova. Tako smo otkrili da se u Vojsci SCG desio skandal kada smo blagovremeno isplatili sredstva za hiljadu otpremnina za civile koji su se odlučili za dobrovoljni odlazak, a posle mesec dana smo utvrdili da čak 350 tih civila pripada Podgoričkom korpusu. Još nam nije jasno gde je novac iz Srbije završio - da li kod ljudi iz Srbije ili u Crnoj Gori. Kasnije smo ustanovili da se spisak zaposlenih nije adekvatno smanjio, jer su se na platnom spisku u međuvremenu pojavili neki novi ljudi. Očito da su neki bili otpuštani, a drugi primani, o čemu Davinić nije znao ništa. Tada sam ga otvoreno pitao da li on uopšte zna šta rade ljudi ispod njega. Naime, u vojsci je početkom ove godine radilo 16.000 civila, što je daleko više nego bilo gde u svetu, i celom vojnom vrhu je bilo jasno da je nužna racionalizacija. Međutim, ona je trebalo da se sprovede u prvom kvartalu ove godine. To nije urađeno. Zbog toga što su kasnili sa reformom, oni su novac namenjen obnovi opreme, kupovini oružja i povećanju oficirskih plata potrošili za plate onih koji treba da odu iz vojske. Tako su ukupni rashodi za plate uvećani za preko 500 miliona dinara u odnosu na plan, pa smo morali da smanjimo izdvajanja za nove građevinski objekte, ali nismo smanjili ukupna izdvajanja za tekuće održavanje i materijalne troškove. Znači li to da planiranim rebalansom budžeta vojska neće dobiti dodatna sredstva?
- Ne želim da se novac građana Srbije daje za finansiranje vojske na teritoriji Crne Gore samo zato što crnogorski budžet ne izdvaja odgovarajuća sredstva. Želim da znam gde idu srpske pare! Mi na vreme sve isplaćujemo. Crna Gora stalno kasni, a neko očito pokušava da to iskoristi da prelije novac iz srpskog budžeta u crnogorski, i još da nas pride optuži da smo mi krivi. To neću dopustiti. Postaviću javno pitanje šta se dešava sa vojnim objektima. Vojska praktično leži na parama, odnosno na nekretninama koje sada ničemu ne služe. Mi insistiramo da se što pre organizuju tenderi za prodaju viška vojne imovine, kao i da se ponude na prodaju porušene zgrade Generalštaba i zgrada Saveznog MUP-a, koje usput i ruže izgled Beograda. Tu može da se dobije novac i iskoristi za reformu vojske. Vojska je pokušavala direktnim pogodbama to da reši, a to ne sme tako. Sada su prihvatili da idu na tendere, ali to ide nedopustivo sporo. Ko to koči?
- Ne verujem da to neko namerno koči, već da tamo nema sposobnog kadra iz oblasti organizacije i finansija. Očito da glavnu reč vode nesposobni koji ovoj državi prave daleko više troškova nego što je nužno. Više od pola godine razgovaramo s Davinićem i tražimo da nađe sposobne ljude da mu pomognu u organizaciji rada u vojsci i u upravljanju finansijama. Do dan-danas to se nije desilo. Davinić je izuzetno sposoban diplomata, on je idealan pregovarač za priključenje naše zemlje evroatlantskim integracijama, ali dopušta da mu u Ministarstvu rade iza leđa. To ozbiljan ministar sebi ne sme da dopusti.
Kada možemo očekivati rebalans budžeta?
- Relativno brzo. Pošto već imamo budžetski suficit od 650 miliona dinara za prvih pet meseci ove godine, rebalansom ćemo predvideti suficit od preko tri milijarde dinara, umesto ranije planiranog deficita od 20 milijardi. Suficit je posledica smanjenja javne potrošnje i dobre naplate PDV-a, koja je za 44 odsto veća nego naplata poreza na promet u prvih pet meseci prošle godine. Već su preduzete i odgovarajuće mere štednje, pa ćemo smanjiti desetak milijardi tekućih rashoda. Najveća dodatna stavka u rebalansu biće rashodi za penzije, za koje planiramo da izdvojimo dodatnih 12 milijardi. Koje će biti ključne izmene?
- Rebalansom ćemo obezbediti dodatne dve milijarde dinara za kreditiranje izvoza, jednu milijardu za subvencionisanje stambenih kredita, a treća novina će biti stipendije za 1.000 najboljih studenata u Srbiji. Predviđeno je da njih 1.000 dobija po 20.000 dinara neto mesečne stipendije, koja bi se isplaćivala od septembra, a u junu ćemo objaviti javni konkurs. Za sto najboljih među njima, koji prvi završe studije, finansiraćemo jednomesečnu praksu u zemljama EU ili troškove školarine za upis na postdiplomske studije, uz obavezu da se nakon toga vrate i zaposle u Srbiji. Kada će početi davanje subvencija za stambene kredite iz budžeta i ko će moći da konkuriše?
- Svesni smo da su kamatne stope za stambene kredite još uvek visoke. Kada date 20 odsto učešća, kamata je 8,9 odsto godišnje, a uz depozit od 20 odsto kamata je oko 7,4 odsto godišnje. To je još previsoko, a uz to mnogi nemaju novac za učešće. Sada razrađujemo dva modela. Jedan bi predvideo da građani i dalje sami obezbeđuju novac za učešće za kredit i otplaćuju ga u periodu od 20 godina, ali da mi subvencionišemo kamatnu stopu, koja bi umesto sadašnjih 8,9 bila ispod 6 odsto godišnje. Drugi model bi omogućio da se ukupan rok otplate kredita produži na 30 godina, tako što bi banke davale kredit na 20 godina, a država poseban kredit sa minimalnom kamatom od 0,5 odsto godišnje, koji bi se otplaćivao nakon 20 godina perioda počeka. Dakle, 20 godina bi se otplaćivao kredit banci, a narednih deset godina državi. Oba modela imaju isti cilj - manju mesečnu ratu za građane, dakle, znatno povoljnije uslove otplate. Ciljna grupa su bračni parovi do 45 godina starosti. Ako se rebalans budžeta usvoji do kraja jula, subvencionisanje stambenih kredita bi moglo da zaživi već od septembra, a milijarda za te svrhe bi bila više nego dovoljna. Naravno, u budžetu za 2006. godinu biće zavisno od interesovanja građana planirana dodatna sredstva za te namene. Mislite da se neće desiti isto što i sa kreditima za nezaposlene, za koje se javilo 7.500 ljudi koji su tražili 12 puta više novca od planiranog?
- Tačno je da se javilo 7.500 ljudi sa potencijalom da otvori 20.000 novih radnih mesta, a u budžetu smo planirali samo milijardu dinara. Prekjuče je zasedao UO Fonda za razvoj i svima koji su ponudili da zaposle pet ljudi i više ovi mikrokrediti su već odobreni. Ali niko od onih koji su najavili otvaranje najmanje tri do pet novih radnih mesta nije otpao, već postoji mogućnost da im se krediti odobre u narednom krugu selekcije, a mi sada ozbiljno razmišljamo kako da za najbolje od njih obezbedimo sredstva koja nedostaju. Najverovatnije će se tu uključiti i Fond za razvoj sa sredstvima iz sopstvenih izvora. Ovakav odziv i inicijativa ljudi koji se bore da sebi obezbede posao posebno nas raduje, jer po osnovu ovih mikrokredita možemo da zaposlimo više ljudi nego što je otišlo iz javnih preduzeća. Tu šansu ne želimo da propustimo. Kako suzbiti inflaciju koja će premašiti prognoziranu od 9,1 odsto i biti dvocifrena?
- Nama inflacija nije najveći problem u ovom trenutku. Odstupanje od projektovane inflacije će biti minimalno. Inflacija svakako neće dostići 15 odsto kako predviđaju neki zloslutnici. Osnovi cilj ekonomske politike za ovu godinu je da uklonimo uzrok potencijalne dugoročne nestabilnosti cena, zbog čega smo sve snage usmerili na značajno smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.
Zato smo se koncentrisali na to da povećamo izvoz i već imamo veoma dobre rezultate, jer je izvoz porastao za 51 odsto u prva četiri meseca ove godine. Drugi osnovni cilj je rast zaposlenosti, a očekujemo da će i tu skor na kraju godine biti pozitivan. Pored toga, očekujemo i rekordne strane direktne investicije od oko dve milijarde dolara, uz privredni rast od oko četiri do pet odsto. Katarina Preradović
