Izvor: Blic, 22.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Davaoci koštane srži poslednja nada
Svetlana Slijepčević (44) iz Beograda obolela je pre četiri godine od leukemije. Nakon dugog i komplikovanog lečenja, Svetlana trenutno čeka drugi i treći tretman hemoterapijom, posle čega će moći da joj se transplantira koštana srž.
Ona je jedna od retkih pacijenata koji imaju podudarnog davaoca unutar porodice. U suprotnom, ne bi joj bilo spasa, jer Srbija ima samo 350 registrovanih dobrovoljnih davalaca koštane srži. Nismo upisani ni u svetski registar davalaca, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što bi omogućilo pretraživanje po svetskoj bazi davalaca.
- Pošto su lekovi za leukemiju pre četiri godine bili prilično nedostupni nisu ni postojali uslovi koji bi omogućili i pružili mogućnost zalečenja ili izlečenja te bolesti. Zatim se pojavio svetski poznati lek „glivek", ali je bio preskup. Da bih mogla da se lečim, prihvatila sam da budem deo studije vezane za ovaj lek, tako da sam ga dobijala besplatno, ali u povećanim dozama. Pošto ovaj lek, kao i većina drugih, ima i određene neželjene posledice, desilo se da je moja bolest iz hronične prešla u akutnu fazu, tako da mi je sada jedini spas transplantacija koštane srži - priča Svetlana za „Blic".
Do sada je prošla jedan tretman hemoterapijom. Potrebne su joj još dve da bi došla u stanje u kom nema vidljivih znakova bolesti, nakon čega je moguća transplantacija koštane srži.
- Hemoterapija nije uopšte bezazlena. U mom slučaju, mogućnost da bude uspešna je 50 odsto, a mnogi je i ne prežive. Poseban problem je što na Institutu za hematologiju ne postoje izdvojene sobe sa mokrim čvorom za pacijente koji primaju hemoterapiju, a svaka hemoterapija zbog uništavanja imuniteta i smanjene otpornosti nosi rizik od infekcije. To su minimalni uslovi koji su neophodni hematološkim pacijentima. Neophodan je i sterilni blok da bi se pacijentima i u Kliničkom centru omogućila transplantacija koštane srži. Medicinsko osoblje na Institutu se neizmerno trudi da u uslovima koji u principu ne odgovaraju hematološkim pacijentima omoguće svima da što bezbolnije prođu hemoterapiju - puna je hvale Svetlana.
Ovo je povod i da nadležni pomognu Institutu za hemoterapiju da se pacijentima obezbede bolji uslovi za lečenje.
Svetlana neprestano ponavlja da je srećna zato što sestra Ana može da joj bude davalac koštane srži, jer u većini slučajeva ni najbliži članovi porodice nisu kompatibilni.
Broj obolelih od leukemije
Godina Muškarci Žene
2000. 234 168
2001. 270 197
2002. 282 214
2003. 308 210
2004. 262 190
- Da nije Ane, bile bi mi male šanse da preživim, jer je verovatnoća gotovo nikakva da neki od 350 prijavljenih davalaca koštane srži u Srbiji bude odgovarajući. Trenutno čekam još jednu hemoterapiju, a zatim ćemo na VMA gde me čeka transplantacija - rekla je Svetlana Slijepčević.
Da bi moglo da dođe do transplantacije koštane srži neophodno je naći odgovarajućeg davaoca. Mogućnost da neko ko nije blizak srodnik bolesnika bude odgovarajući jeste jedan u 100.000 slučajeva. Nacionalni registar dobrovoljnih davalaca formiran je tek pre dve godine, a Srbija nije upisana u međunarodni registar.
- Za više od 70 odsto obolelih neophodan je dobrovoljni davalac koji nije srodnik. U Srbiji gotovo da nema nade za takve pacijente, jer je registrovan zanemarljivo mali broj davalaca. U svetskom registru postoji čak 12 miliona davalaca, tako da je mogućnost čak 90 odsto da bolesnik nađe odgovarajućeg davaoca - kaže za „Blic" dr Zorana Andrić, koordinator registra davalaca koštane srži Srbije.
Ona apeluje na sve građane da se prijave i postanu davaoci.
- Nema nikakve štete od davalaštva. Prilikom prijavljivanja u registar ne obavljaju se pregledi. Dovoljno je popuniti medicinski upitnik i uzima se mali uzorak krvi. U slučaju da je neko od prijavljenih davalaca u prilici da pomogne nekom bolesniku, tada se radi detaljan sistematski pregled. Sve informacije o davalaštvu koštane srži mogu se naći na sajtu www.rdks.org.yu, odakle se može skinuti i formular za prijavljivanje. Bitno je da se prijavi što više građana, jer prema statističkim podacima, samo 0,1 odsto prijavljenih zaista i dobije priliku da pomogne - istakla je dr Andrić.
Kareras pobedio leukemiju
Od leukemije je bolovao i pobedio je i svetski poznati pevač Hose Kareras. Od 1988. godine kao dodatak profesionalnom angažmanu on predsedava Fondacijom za borbu protiv leukemije koja je osnovana u Barseloni sa ograncima u SAD, Švajcarskoj i Nemačkoj. Ova fondacija za njega trenutno predstavlja jedan od najznačajnijih ciljeva i prioriteta.
Ne postoji registar davalaca trombocita
Kod pacijenata koji zbog leukemije primaju hemoterapiju drastično opada broj trombocita u krvi. Zato je neophodno da primaju trombocite koje im obezbeđuju dobrovoljni davaoci. Problem je naći davaoce, jer ni za njih ne postoji jedinstveni registar, tako da ih oboleli najčešće pronalaze među rodbinom i prijateljima. Da bi neko bio odgovarajući davalac trombocita potrebno je da ima istu krvnu grupu kao i bolesnik.
