Izvor: Politika, 19.Sep.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Davanje krvi nema cenu
Plaćanje davanja krvi je rizično i nije prihvaćeno u razvijenim zemljama, kaže direktorka Instituta za transfuziju krvi
Da se svako davanje krvi plaća bar 1.500 dinara, smatraju laici, nestašice krvi više ne bi bilo, a red zainteresovanih bi se produžio ispred Instituta za transfuziju krvi Srbije, u centru Beograda. Direktorka instituta primarijus dr Snežana Jovanović-Srzentić za „Politiku” kategorično tvrdi da takvog reda ne bi bilo: „Naši ljudi su već dovoljno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << edukovani da znaju da je krv dobrovoljnih davalaca najbezbednija. Oni su najzdraviji deo stanovništva.”
Doktorka Jovanović-Srzentić navodi da su iskustva država koje su uvodile ovakvu praksu bila loša jer je utvrđen mnogo veći procenat osoba koje su bile pozitivne na markere bolesti koje se mogu preneti transfuzijom krvi. Često su to bili ljudi rizičnog ponašanja.
– Uvođenje plaćanja davanja krvi je suprotno osnovnim principima koji važe u celoj Evropi – davanje krvi je dobrovoljno, anonimno, solidarno i besplatno. Na taj način se pre svega dobija bezbedna krv, a svi građani su u ravnopravnom položaju – kaže naša sagovornica, dodajući da u najrazvijenijim evropskim zemljama, posle radnog vremena, zaposleni dođu i bez ikakve nadoknade daju krv.
Gorana Avramovića (51) iz Beograda zatekli smo u institutu dok je davao krv. Do sada je bio dobrovoljni davalac oko 80 puta.
– Danas sam bio slobodan i odlučio da ponovo dam krv. Godišnje dolazim ovde dva do tri puta. Znam da pomažem drugima, a i moji roditelji su bili u situaciji kada im je krv bila neophodna – kaže Goran.
Treći put krv je juče davao i Miloš Ivošević (23), student.
– Došao sam da dam krv jer je ona potrebna za operaciju kuka mojoj babi. Prvi put sam dao krv 2007. godine, kao član Rukometnog kluba „Crvena zvezda” – kaže Miloš.
Na pitanje da li bi češće davao krv da se njeno davanje novčano stimuliše, Miloš odgovara da to ne bi promenilo stvari.
– Ne treba uvoditi plaćanje za davanje krvi jer ako je neko human on će davati krv i pomagati ljudima nezavisno od toga da li se plaća ili ne – kaže ovaj mladić.
Direktorka instituta ističe da je pre dve nedelje prisustvovala stručnom sastanku u Nemačkoj, na kojem se razmatralo da se u „si- vi”, odnosno biografiju osobe koja konkuriše za zaposlenje, unese kao posebna pozitivna karakteristika status davaoca krvi, upravo zato što su oni najzdraviji deo stanovništva.
– Krv i plazma od dobrovoljnih davalaca krvi su naše nacionalno blago. Svaka nacija ima svoje takozvane alotipove, proteine primerene našim građanima. Ako se primenjuje albumin naših građana, dolazi do manjeg broja alergijskih reakcija. Uprkos krizi i teškom vremenu mi imamo povećan broj davalaca. Ove letnje sezone, na primer, bilo je najmanje odlaganja „hladnih” operacija zbog nestašice krvi – kaže direktorka instituta
Ipak, događa se da lekari zatraže da porodica bolesnika koji treba da bude operisan, obezbedi krv, tako što će među svojim prijateljima, komšijama ili kolegama sa posla, naći dovoljan broj davalaca i odvesti ih u Institut za transfuziju krvi. Za nekoga ko dođe iz unutrašnjosti da bi bio operisan u Beogradu to je obično velika muka.
– Događaju se takve situacije, a iza njih često stoji bojazan i dobra namera lekara koji unapred kažu da se krv obezbedi, znajući za povremene nestašice. To nije svaki put neophodno jer institut uvek ima obavezne rezerve krvi. Mada kada su nestašice krvi, to ima smisla i realnu osnovu. Ko god se javi institutu, a davalac je krvi, mi se potrudimo da obezbedimo krv – kaže dr Jovanović-Srzentić.
Gordana Antuljeskov, pi-ar ove ustanove, dodaje kako je glavni cilj kampanja instituta da se podigne svest o važnosti davanja krvi, da bi bilo što više redovnih dobrovoljnih davalaca krvi, a što manje takozvanih porodičnih jer je krv redovnih davalaca najbezbednija i najsigurnija.
----------------------------------------------------------------------
Beogradu potrebno dnevno od 350 do 400 davalaca krvi
– Optimalno bi bilo da se u Institutu za transfuziju krvi, u sali instituta i u tri do pet mobilnih timova, zatim u kliničko-bolničkim centrima „Zemun”, „Dr Dragiša Mišović”, „Zvezdara” i na VMA, dnevno u Beogradu prikupi od 350 do 400 jedinica krvi, odnosno da se toliko ljudi obrati transfuziolozima. Ovih dana beležimo malo slabiji odziv – kaže dr Snežana Jovanović-Srzentić.
Olivera Popović
objavljeno: 20.09.2011.
.jpg)
