Izvor: NaDlanu.com, 06.Maj.2012, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas je Đurđevdan - srećna slava!
Đurđevdan je praznik koji se, prema narodnim običajima, odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve. Srećna slava!
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Đurđevdan je jedna je od najčešćih slava pravoslavnih Srba. U narodu se smatra da je ovaj praznik na granici između zime i leta, praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju >> Pročitaj celu vest na sajtu NaDlanu.com << i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve. ObičajiĐurđevdan je praznik koji se odnosi na narodne običaje, od kojih je glavni pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci. Jedan od narodnih običaja je i da uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama, i kapije. To se čini da bi godina i dom bili berićetni, "da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru". Na đurđevdanskim urancima mladi se opasuju vrbovim prućem - "da budu napredni kao vrba", okite se zdravcem - "da budu zdravi kao zdravac", koprivom "da kopriva opeče bolesti sa njim" i selenom - "da im duša miriše kao selen".Sveti Georgije na ikonama Sveti Georgije se na ikonama predstavlja na konju, u vojvodskom odelu. Sa konja kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega, stoji jedna žena u gospodskom odelu. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je "proždirala" brojne nevine hrišćane. Sveti Georgije ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac "neznaboštvu".Biografija svetog GeorgijaSveti Georgije (275-303) je živeo u vreme cara Dioklecijana, velikog progonitelja pristalica tada nepriznate hrišćanske vere. Georgije je već u dvadesetoj godini dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana, koji je u njega polagao velike nade. Mladi tribun, kako kaže predanje hrišćanske crkve, odvažno je stupio pred cara i saopštio mu da je hrišćanin, čime je započelo njegovo stradanje za veru. Pod njegovim uticajem, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima i careva žena Aleksandra. Car Dioklecijan, osudio je Georgija na okove, tamnicu i strašna mučenja koja nisu promenila njegova ubeđenja. Osudio je na smrt odsecanjem glave i Georgija i svoju ženu Aleksandru, koja je izdahnula na stratištu pre pogubljenja
