Izvor: S media, 06.Maj.2011, 08:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas je Đurđevdan!
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Velikomučenika Georgija. Praznik u narodu poznat i kao Đurđevdan jedna je od najvećih slava u Srba.
Srpska Pravoslavna Crkva i njeni vernici danas slave Svetog Velikomučenika i pobedonosca Georgija, jednog od devet Velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru.
Današnji praznik je u srpskom narodu poznat kao Đurđevdan, a koliko je rasprostranjen kult Svetog Georgija kod nas govori i to što >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ga Srbi zovu Đurđe ili Đorđe.
Sveti Georgije je rođen u bogatoj i čestitoj hrišćanskoj porodici, krajem trećeg veka posle Hrista. Sa roditeljima je živeo u Kapadokiji, sve dok njegov otac nije kao mučenik postradao za Hrista. Pošto je bio sasvim mali kada je ostao bez oca, njegova majka se preselila u Palestinu. Tako je Đorđe rastao u zemlji gde je Gospod Isus Hristos živeo i propovedao. Uz dobru i pobožnu majku, izrastao je u pravog hrišćanina. Kada je stasao, stupio je u vojsku.
Đorđe je bio izvanredno lep, visok i stasit, a odlikovala ga je plemenitost, poštenje i hrabrost, pa je već u dvadesetoj godini stigao do časti tribuna i u tom činu bio je jedan od bližih vojnih službenika rimskog cara Dioklecijana u gradu Nikomidiji.
Mučenička smrta
Sve vreme svoje vladavine car Dioklecijan se borio protiv hrišćana i užasno ih progonio i ubijao. Kada je otpočeo još jedan od svojih krvavih pohoda na hrišćane, Đorđe je došao pred cara i javno rekao da je i on hrišćanin. Car je bio van sebe od besa i odmah je naredio da Đorđa bace u tamnicu na najstrašnije muke. Đorđe je sve podnosio i neprestano se molio Bogu, koji ga je isceljivao.
Ovakva vera i Božja blagodat preobratila je mnoge Dioklecijanove vojnike, ali i Đorđeve mučitelje u hrišćane, što je cara još više razbesnelo. Međutim najveći udarac za cara Dioklecijana je bio kad je i njegova žena, carica Aleksandra postala hrišćanka. Tada je car naredio da se i njoj zajedno sa Svetim Đorđem i sa svima koji su primili hrišćanstvo odrubi glava.
Jagodina: Palma časti Rome za Đurđevdan
Dukati i ogledalce za verenicu
"In" je biti veren!
Kad su ih vodili na gubilište, carica Aleksandra je sela na jednu klupu da se odmori i tu je izdahnula.
Sveti Đorđe je mučenički postradao 303. godine u 30. godini života. I pored strašnih muka na koje je stavljen, nije se odrekao svoje vere. Pre nego što je pogubljen mačem, molio je Boga da bude milostiv prema njegovim ubicama i da ih urazumi, kako bi i oni primili hrišćanstvo.
Hrišćani su njegovo telo, Svete mošti sahranili u mesto Lidi (današnji Izrael), gde su se dešavala brojna čuda i isceljenja zahvaljujući molitvama upućenim Svetitelju.
Sveti Georgije na ikonama
U ikonografiji se Sv. Đorđe predstavlja kao mladi vojnik sa oklopom, štitom i kopljem. Tek od srednjeg veka se Sveti Georgije na ikonama prikazuje u ratničkoj opremi na konju, kako dugim kopljem probada aždaju. Malo dalje od Svetog Georgija prikazana je ženska prilika u gospodskom ruhu. Ženska prilika na ikoni je carica Aleksandra. Ona simbolizuje mladu Hristovu crkvu, dok aždaja simbolizuje mnogobožačku silu, čiji su vladari progonili hrišćane.
Sveti Georgije je toj aždaji zadao odlučujući udarac, jer je ubrzo car Konstantin učinio kraj progonima i Milanskim ediktom 313. godine hrišćanstvo proglasio za zvaničnu crkvu u Rimskom carstvu.
Kult Svetog Đorđa
Sveti Georgije je jedna od veoma čestih slava kod Srba. Njemu je posvećeno više od 330 hramova. Srpski ratnici u vreme Nemanjića slavili su ga kao svog zaštitnika.
Kult ovog svetitelja rasprostranjen je i u ostalim hrišćanskim zemljama, kako na Istoku tako i na Zapadu. Engleska kraljevina ga smatra svojim pokroviteljem, u Rusiji je njegov lik stavljen na najstariji kovani novac i smatra se zaštitnikom Moskve.
Neki zanati ga po Evropi slave kao patrona: puškari, sedlari, zatim bolesni od lepre, sifilisa, kolere, smatra se i kao zaštitnik stoke, posebno konja.
U srpskim krajevima oduvek je postojao običaj da se na Đurđevdan u ranu zoru nabere određeno bilje i cveće i isplete venac, koji se stavlja na vrata, ogradu ali i na tor za stoku. U venac se obavezno stavlja dren kao simbol zdravlja.
Kristina Džoković
