Izvor: Blic, 23.Jul.2009, 08:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas i sutra pakao i za najzdravije
Živa u termometru danas i sutra preći će fantastičnih 40 stepeni u hladu zbog čega će i najvitalnije osobe morati da se pripaze. Hronični bolesnici uglavnom se pridržavaju redovnih terapija, ali na pustinjskoj temperaturi svi bi trebalo da znaju koliko je dozvoljeno i kada izlagati se suncu, kakvu hranu je preporučljivo jesti i kako se najbezbednije rashlađivati.
Uvek treba imati na umu da prelazak iz tople u hladnu sredinu i obrnuto ne treba činiti naglo i temperaturna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << razlika ne treba da bude velika. Ako ste preznojeni, ne treba da iz spoljne sredine naglo ulazite u klimatizovanu prostoriju, ili izlazite iz nje, jer to može izazvati temperaturni kolaps.
- Velika razlika u temperaturi unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha šteti zdravlju. Zbog toga su u letnjim mesecima česte prehlade, kijavice, akutna zapaljenja grla, ždrela i bronhija. Organizam ne može u kratkom vremenu da se adaptira na naglu promenu temperature i dolazi do šoka koji negativno utiče na zdravlje - kaže za „Blic” specijalista opšte medicine u Domu zdravlja „Voždovac” dr Nevenka Dimitrijević.
Zato savetuje da se prilikom izlaska iz rashlađene prostorije kraće vreme provede u prostoriji koja se ne rashlađuje da bi se organizam bar malo adaptirao na nagli skok temperature.
Kod dece hladnoća u stanu može da izazove upalu uva, a posle izlaganja klima-uređaju nisu retki ni slučajevi ukočenost i bolovi u vratu. Ventilatori takođe mogu da olakšaju podnošenje visokih temperatura, ali ako spoljna temperatura poraste iznad 30 stepeni, ventilator će biti manje efikasan od klima-uređaja ili tuširanja hladnom vodom.
Tokom vrelih dana posebno su ugroženi hronični bolesnici. Dok kod zdravih vrućina često izaziva slabost, vrtoglavicu i glavobolju, kod obolelih od srčanih bolesti, visokog krvnog pritiska i dijabetesa može da dovede do ozbiljnih komplikacija osnovne bolesti.
- Dodatni oprez preporučuje se obolelima od kardiovaskularnih, respiratornih, reumatskih bolesti i dijabetesa. Na visokim temperaturama krvni sudovi se šire i može doći do znatnog pada krvnog pritiska. To može da izazove neprijatnu vrtoglavicu, muku i lupanje srca. Kolebanje pritiska nije samo neprijatno, već može da bude i opasno s obzirom na to da povećava rizik od pucanja krvnih sudova i moždanog udara. Da bi se taj rizik umanjio neophodno je češće merenje pritiska i korigovanje terapije, što važi za sve hronične bolesnike. Oboleli od visokog krvnog pritiska treba da izbegavaju teže fizičke poslove. Ne preporučuje im se boravak na suncu od devet sati ujutru do pet posle podne - napominje dr Dimitrijević i savetuje da obavljanje poslova i boravak van kuće treba ostaviti za rano jutro, kasno poslepodne i veče.
Da bi se lakše podnele vrućine, svim građanima, a posebno onima sa hroničnim bolestima, preporučuje se da imaju redovne obroke i to obavezan doručak, lagan ručak, laganu večeru i dve dnevne užine.
- Neophodan je unos mleka ili mlečnih proizvoda. Treba jesti termički dobro obrađeno meso, i to piletinu, ćuretinu, ribu, junetinu i teletinu četiri do pet dana u nedelji, oko pola kilograma dnevno dobro opranog voća, povrće u vidu ukusnih i umereno začinjenih kuvanih jela kao što su supa, čorbe i variva. Tokom visokih temperatura izuzetno je važno piti dovoljno tečnosti jer organizmu tada najviše prija i pomaže pijaća voda. Kod visokih temperatura odrasle zdrave osobe treba da unose od osam do deset čaša vode na dan, a oni koji se bave fizičkim aktivnostima ovoj količini treba da dodaju od jedne do tri čaše vode za svaki sat aktivnosti - objasnila je dr Dimitrijević.
Reakcije na klima-uređaje
Ukoliko sedimo direktno na udaru klima-uređaja može doći do ukočenosti pojedinih delova tela. Preporučljivi su sistemi za klimatizaciju koji regulišu i vlažnost vazduha, jer je poznato da povećanje vlage u vazduhu umanjuje mogućnost tela da se oslobađa toplote putem znojenja. Bar jednom godišnje klima-uređaje treba servisirati jer s vremenom gube gas, što može dovesti do kvara kompresora.
Saveti
- Tuširajte se pre odlaska na spavanje, posle dolaska sa posla,
iz grada, mesta za rekreaciju
- Redovno provetravajte prostorije, stavite zavese na prozore
- Na otvorenom prostoru nosite udobnu odeću od prirodnih materijala, zaštitite se šeširom
- Zaštitite kožu odgovarajućim kozmetičkim preparatima
- Uzimajte sva tri obroka redovno
.jpg)
