Izvor: S media, 06.Avg.2010, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan rudara
Ministar energetike Petar Škundrić sa delegacijom rudara pložio je danas venac na Spomen obeležje rudarima u Starom Kostolcu.
Običaj je da najstariji rudar polaže vanac na Spomen obeležje pa je to ovoga puta učinio Bogić Andjelić, podsećajući na generacije rudara koji su prethodnih 140 godina dali veliki doprinos razvoju kompanije.
Škundrić je na Spomen obeležju u društvu rudara, nakon polaganja venca, ispoštovao običaj da popije piće >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u spomen rudarima preminulim u prethodnoj godini.
Spomen obeležje u Starom Kostolcu predstavlja ulaz u Jamu dva Stari Kostolac otvorenu 1872. godine, a koja je bila aktivna sve do 1950. godine.
Otvaranje te rudarske jame predstavljalo je početak industrijalizacije u Srbiji.
"Termoelektrane i kopovi Kostolac", osim Dana rudara danas obeležava i Dan Privrednog društva i to u znaku velikog jubileja - 140 godina organizovane proizvodnje uglja na ovim prostorima, što je i početak doba industrijalizacije u Srbiji.
Posle dužeg istraživanja u martu 1870. godine u probnom oknu sa zapadne strane sela (na mestu današnjeg Kostolca), pronadjen je ugalj na 39 metara dubine. Istraživanje je trajalo još dve godine, a već 1873. godine izdata je prva povlastica (dozvola) za kopanje uglja preduzetniku, Čehu, Franji Vštečkom i poznatom industrijalcu Djordju Vajfertu.
Istraživanja je od 1870. godine finansirao Vštečki, a prvi otkopan ugalj je korišćen u mestu Kostolac i varoši požarevačkoj za domaćinstva i kovačnice.
Podaci govore da je prva proizvodnja uglja 1872. godine iz Kostolca izvezena u Austrougarsku i to 40.000 oka, ili u današnjim merama 51,2 tone.
Značajniji razvoj usledio je u periodu kada je Dordje Vajfert, jedan od najvećih industrijalaca tog vremena, 1882. godine godine preuzeo vlasništvo nad rudnikom. Narednih godina ugljarsko preduzeće u Kostolcu je jedino stalno preduzeće i jedini izvoznik uglja u Srbiji.
Od tada, pa sve do današnjih dana, nije prestajala proizvodnja uglja uz brojne promene i vlasnika rudnika i organizaciju preduzeća, kao i način kopanja crnog zlata.
Kostolac je dao nemerljiv doprinos razvoju industrijalizacije u Srbiji krajem 19. i tokom celog 20. veka.
Organizovana proizvodnja električne energije započeta je, medjutim, daleko kasnije.
Prva sijalica upaljena je daleke 1903. godine, ali se električna energija organizovano proizvodi od kada je u pogon uključena Termoelektrana "Mali Kostolac" 1947. godine.
Prvi površinski kop u Kostolcu otvorili su Nemci još 1943. godine za vreme Drugog svetskog rata.
Stalni rast proizvodnje uglja i skromni kapaciteti za proizvodnju električne energije u zemlji opredelili su dalji razvoj, kako rudarskih tako i energetskih kapaciteta u Kostolcu. Od skromnih osam megavata danas su u Kostolcu u pogonu četiri bloka ukupne snage 1.000 megavata.
