Izvor: Politika, 27.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan prekratak za sve obaveze
Usta su da zbore, a ruke da tvore – moto je petnaestogodišnjeg Milije Jelića iz sela Radobića kod Mionice koji nekoliko godina sam brine o mlađoj sesti, bolesnom ocu i kompletnom domaćinstvu
Mionica – Iako smo u posetu Miliji Jeliću (15) u selu Radobić kod Mionice, došli u nevreme, odnosno dok se spremao da traktorom istanjira dva hektara zemlje za sejanje kukuruza, on je našao vremena za novinare. Kako reče, da nije bilo njih, a ponajviše Branka Stankovića >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz RTS-a, nevoljama njegove porodice ne bi se znao kraj.Miliji, koji je pre nekoliko godina potpuno preuzeo brigu o mlađoj sestri Milici (10) i teško bolesnom ocu Radomiru (60) kao i kompletnom domaćinstvu, posle dobijanja „Plakete za najplemenitiji dečji podvig u 2008. godini”, počela je sa svih strana da pristiže pomoć, ali mu je i dalje prekratak dan da bi završio sve poslove.
– Svakog jutra ustajem u pet, jer valja namiriti stoku, pomusti krave i odneti mleko do otkupne stanice. Onda sa mlađom sestrom pešice idem u školu. To je 4,5 kilometara u jednom pravcu, jer od sela do Mionice nema autobusa niti prečica zato što su okolo njive i voćnjaci. Dan mi je najkraći kad je najduži, odnosno tokom leta kada ima mnogo posla na njivama i u povrtnjaku. Sada će mi biti mnogo lakše, jer sam pre dvadesetak dana dobio nov traktor od profesora Miloša Vesina iz Čikaga. Dao mi je i novac za skuter da ne idem peške do škole, ali ja sam kupio vitlo za seno, koje mi je bilo potrebnije – priča nam Milija dok svako malo baca pogled prema traktoru čiji je motor radio, ne bi li nam skrenuo pažnju da skratimo razgovor, jer vreme mu nije naklonjeno iako je „zoru prevario”.
Ne može ovaj mali veliki čovek odmah da se seti ko je sve njemu i njegovoj porodici pomogao, ali kad se malo sabrao, ređa imena: ministar za rad Rasim Ljajić, kombinat PKB od kojeg je dobio rasnu kravu, upravnik beogradskog zoološkog vrta Vuk Bojović mu je darivao ponija, guske, patke i morke. „Telekom” je Jelićima uveo telefonsku liniju a glumac Dragan Okanović poklonio kompjuter. U obnovljenu kuću u selu Radobiću došla je i pevačica Seka Aleksić koja je za njega i sestru donela radne stolove. Nikada, veli, neće zaboraviti kada su on i sestra bili gosti guvernera Radovana Jelašića, sa kojim su zajedno u Beogradskoj areni gledali tenis, kada su igrale Ana i Jelena...
– Do neba sam zahvalan dobrim ljudima kojih u Srbiji ima mnogo. Na jesen treba da se upišem u Srednju poljoprivrednu školu u Valjevu, i to na smeru za rukovaoce poljoprivrednim mašinama. Pitanje je da li bi to mogao da mi Milija Milosavljević, vlasnik preduzeća „Ktitor” nije obezbedio pristojnu stipendiju sve dok se budem školovao. Njemu od srca hvala i jednog dana kada budem mogao i ja ću pomoći nekog drugog Miliju – kaže naš mladi sagovornik uz obećanje da će svakog dana redovno odlaziti na časove, ali i dalje brinuti o sestri i ocu i obavljati sve poslove u domaćinstvu. Čvrsto je odlučio da se po završetku škole vrati u selo i na imanje od 4,5 hektara, jer kako veli, bila bi grehota okrenuti leđa zemlji koja ih je othranila. Baš u skladu sa narodnom izrekom, koju je dobro upamtio i usvojio kao životni moto: „Usta su da zbore, a ruke da tvore”.
Budo Novović
[objavljeno: 28/04/2009]
