Izvor: B92, 10.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan ljudskih prava
Beograd, Beč -- Danas se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava, ustanovljen 10. decembra 1948. godine deklaracijom Ujedinjenih nacija.
Opštom deklaracijom UN o ljudskim pravima se garantuje da su svi ljudi rođeni slobodni, s jednakim dostojanstvom i pravima. Deklaracija je jedan od najznačajnijih dokumenata svetske organizacije, koja se bori za mir, ali se zalaže i za ostvarenje ljudskih prava. Zaštitnik građana ocenio da u Srbiji ne postoji kultura poštovanja ljudskih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prava, uvažavanja i tolerancije različitosti.
"Dešavaju se ponovo ekscesi na javnoj sceni koji zadiru u suštinu slobode izražavanja. Ksenofobija, pa čak i otvoreni rasizam, imaju svoje zagovornike, koji su posebno opasni kada iza njih stoje predstavnici zvaničnih organa", ocenjuje se u saopštenju ombudsmana Srbije Saše Jankovića povodom Međunarodnog dana ljudskih prava.
On je ocenio da je u javnosti sve više prisutna svest o postojanju nasilja prema ženama, ali da izostaju, kasne ili nisu adekvatne reakcije institucija ovlašćenih u takvim slučajevima.
Zaštitnik građana najavio je da će sarađivati sa svim državnim organima, ali i sa organizacijama civilnog društva u zemlji i inostranstvu, kako bi Srbija sledeće godine zabeležila napredak u poštovanju ljudskih prava i sloboda.
U 2008. godini biće obeleženo jubilarnih 60 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije UN o ljudskim pravima.
Povodom međunarodnog dana ljudskih prava, Beogradski centar za ljudska prava je dodelio godišnju nagradu "Konstantin Obradović" publicisti Mirku Đorđeviću i pokrajinskom ombudsmanu Petru Teofiloviću. Intervju sa dobitnicima nagrade možete pročitati ovde.
Takođe, B92 pokušao je da otkrije koji sloj građana u Srbiji ima najviše problema da ostvari svoja prava. Opširnije čitajte u Temi.
"Evropa ili izolacija"
Grupa nevladinih organizacija ocenila je da je Srbija manje privržena poštovanju ljudskih prava i primeni zakona nego što je bila prošle godine i da se nalazi pred izborom - Evropa ili izolacija.
"Deo vlasti se opasno približio ekstremističkim političkim partijama i grupama u njihovom otvorenom neprijateljstvu prema novinarima, braniteljima ljudskih prava i pojedincima koji postavljaju pitanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava u prošlosti, suprotstavljaju se ratnim pokličima prema Kosovu i BiH, traže da Srbija prihvati vrednosti evropskog društva i odrekne se Miloševićevog nasleđa", navele su te organizacije.
U zajedničkom saopštenju ocenjeno je da radikali nisu samo članovi i simpatizeri Srpske radikalne stranke nego da ih ima u vladi, policiji, vojsci, medijima, pravosuđu, državnoj administraciji i samom društvu.
"Evropska zajednica je primorana da prihvati Srbiju sa njenim herojima Ratkom Mladićem i Radovanom Karadžićem - u protivnom, Balkan će ponovo goreti", navodi se.
"Posebno zabrinjavajuće je postupanje predsednika Srbije Borisa Tadića, koji pokazuje da najviše što može da uradi jeste da se emocionalno solidariše sa građanima na meti i da pozove na uzdržavanje od nasilja prema onima koji politički različito misle i govore", ocenile su te nevladine organizacije.
"To što su obojica optuženi za najstrašniji zločin među zločinima ne brine nijednog srpskog političara. Jedan drugog hrabre da izdrže do 2010, jer ih posle zatvaranja Haškog tribunala niko više neće pitati za haške begunce", piše u saopštenju.
Među potpisnicima saopštenja su Fond za humanitarno pravo, Komitet pravnika za ljudska prava - YUKOM, Inicijativa mladih za ljudska prava, Žene u crnom, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Centar za regionalizam i Nezavisno društvo novinara Vojvodine.
NVO za zakon protiv diskriminacije
Koalicija protiv diskriminacije, koju čini 37 nevladinih organizacija, zatražila je od predsednika Skupštine Srbije Olivera Dulića da se pred poslanicima što pre nađe predlog Zakona protiv diskriminacije koji je 8. oktobra parlamentu dostavio predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović.
Predstavnica organizacije za lezbijska ljudska prava "Labris" Dragana Vučković na konferenciji za novinare rekla je da Koalicija protiv diskriminacije nije zadovoljna predlogom Zakona, koji je Ministarstvo za rad i socijalnu politiku uputilo Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope.
"Smatramo da taj zakonski predlog ne obezbeđuje potpunu i adekvatnu zaštitu svim marginalizovanim grupama i ne sadrži zaštitu posebnih kategorija", kazala je ona.
Koordinator Koalicije protiv diskriminacije Saša Gajin rekao je da su u više navrata pokušavali da stupe u kontakt sa ministrom za rad i socijalnu politiku Rasimom Ljajićem i ukažu mu na nedostatke ponuđenog zakonskog predloga, ali da u tome nisu uspeli.
"Ministar Ljajić pokušava da nas ubedi kako se Venecijanska komisija slaže sa ponuđenim predlogom zakona i ne daje ni pet para za mišljenje onih kojih se taj zakon ponajviše tiče", kaže Gajin.
On je naveo da je jednakost građana moralni i civilizacijski interes svakog društva i da je Srbija jedna od retkih zemalja u regionu koja još nema opšti antidiskriminatorski zakon.
"U Srbiji smo svedoci slučajeva masovnog kršenja ljudskih prava. Postoje veoma ugrožene i marginalizovane društvene grupe, a među najugroženijima su osobe sa invaliditetom", kazao je Gajin.
Poslanička grupa LDP uputila je u skupštinsku proceduru po hitnom postupku predlog Zakona protiv diskriminacije, kojim se Romi, gej populacija, pripadnici nacionalnih manjina, osobe sa hendikepom, građani i građanke Srbije štite od svih oblika političke netrpeljivosti koja ugrožava normalnu budućnost Srbije.
OEBS: Česte pretnje aktivistima
Aktivisti organizacija za ljudska prava u istočnoj Evropi u svom radu suočavaju se sa ozbiljnim pretnjama, navodi se u najnovijem izveštaju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koji okuplja 56 država članica.
"Poslednjih godina primetan je trend otuđenja između boraca za ljudska prava i državnih vlasti u brojnim država članicama OEBS-a", navodi se u izveštaju.
Među onima koji su životima platili borbu za ljudska pravu su, navodi se u izveštaju, ruska novinarka Ana Politkovska, turski pisac Hrant Dink, novinar iz Turske i borac za ljudska prava Ogulsaper Muradov i aktivista iz Bosne i Hercegovine Duško Kondor.
OEBS je pozvao sve vlade država članica te organizacije da spreče takve napade, kao i da omoguće da se svima koji su odgovorni sudi i da im se izrekne odgovarajuća kazna.
Kao države u kojima se najčešće događaju kršenja prava aktivista, OEBS u izveštaju pominje zemlje nastale raspadom bivšeg Sovjetskog Saveza, zemlje bivše Jugoslavije, Tursku i Poljsku.
.jpg)
