Izvor: B92, 15.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan državnosti i Dan Vojske Srbije
Beograd -- Nizom manifestacija u Orašcu, na Oplencu i u Beogradu, danas se proslavljaju Dan državnosti i Dan Vojske Srbije.
Predstavnici Vlade Srbije, Vojske Srbije i porodice Karađorđević, položili su vence kod spomenika Karađorđa u Orašcu i na njegov sarkofag u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. Predsednik Srbije Boris Tadić i delegacija Vojske Srbije položili su vence na spomeniku Neznanom junaku na Avali. Na Kalemegdanu se od 13 časova održava vojna pokazna vežba >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "Sretenje 2007".
Premijer Vojislav Koštunica je izjavio na centralnoj svečanosti obeležavanja Dana državnosti u selu Orašac kod Topole, da Srbija nema pravo da se odriče bilo kojeg dela svoje teritorije, "a pogotovo ne one najdragocenije, Kosova i Metohije".
On je rekao da Srbija mora na vreme da upozori na opasne i dalekosežne posledice rasparčavanja jedne demokratske i evropske države.
"Srbija na vreme upozorava da ni po koju cenu neće biti saučesnik u nasilju. Ako se neko usuđuje da Srbiji otima njenu teritoriju, onda mora voditi računa da time preuzima svu odgovornost na sebe za ovo nasilje", kazao je Koštunica na proslavi 203-godišnjice Prvog srpskog ustanka.
Osim premijera Srbije, o Kosovu je u Orašcu govorio i princ Aleksandar Karađorđević. Iako je najveći deo govora posvetio evropskoj budućnosti Srbije, prestolonaslednik se dotakao i aktuelnih političkih problema, apelujući na političare da što pre formiraju novu vladu jer, kako je rekao, vreme je dragoceno:
"Dragi prijatelji, šta da vam kažem o Kosovu. Svi vidimo koliko je težak ovaj trenutak. Ipak, ja želim da se nadam da će ljudi koji vode Srbiju, zajedno sa našim prijateljima u svetu, uspeti da nađu, ako ne najbolje onda najmanje loše rešenje. I još nešto dragi prijatelji, i meni kao i vama neke međunarodne obaveze Srbije teško padaju, ali možda pogled u budućnost znači i da možemo da prihvatimo da drugi vide i cene stvari drugačije od nas", kazao je on.
Inače, Sretenje je za Dan državnosti Srbije proglašeno 10. jula 2001, u znak sećanja na 15. februar 1804, kada je, na verski praznik Sretenje, pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa, u Orašcu počeo Prvi srpski ustanak - borba za oslobođanje od viševekovnog robovanja pod Turcima.
Na isti dan 1835, na Velikoj narodnoj skupštini u Kragujevcu proglašen je prvi ustav Srbije - poznat kao Sretenjski ustav, koji je označio i početak savremene srpske državnosti.
Dan Vojske Srbije ove godine se prvi put obeležava 15. februara. Nakon raspada državne zajednice SCG, Srbija prvi put posle 1. decembra 1918, kada je formirana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, ima svoju vojsku.
Sretenje je izabrano za Dan Vojske Srbije jer su vojni uspesi u Prvom srpskom ustanku vodili ka stvaranju srpske vojske i države u 19. veku.
Vojna vežba "Sretenje 2007"
Povodom Dana Vojske Srbije i Dana državnosti na Ušću kod Kalemegdana izvedena je vojna vežba "Sretenje 2007".
Vojska Srbije demonstrirala je osposobljenost jedinica kopnenih i vazduhoplovnih snaga i mornarice u borbi protiv terorizma, u spašavanju talaca, medicinskom zbrinjavanju, a izveden je i padobranski desant.
Ministar odbrane Zoran Stanković ocenio je vojska može da odgovori svim izazovima i zadacima koje državno rukovodstvo postavi pred oružane snage i naveo da je važno da je vojska pod civilnom kontrolom.
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Zdravko Ponoš rekao je da je vežba organizovana kako bi se vojska približila narodu i da su zbog toga prikazane one sposobnosti oružanih snaga koje su atraktivne za gradjane.
Vežbi su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić, državni funkcioneri Srbije i strani vojni izaslanici.
Prvi srpski ustav - moderan ustav
Teško je zamisliti da se danas u Srbiji može doneti jedan tako moderan i liberalan ustav kakav je bio Sretenjski ustav, za početak 19. veka, izjavio je istoričar Milan St. Protić za B92.
Prvi srpski ustav dokaz je da je Srbija tog vremena imala ljude, ideje i hrabrosti da i u teškim okolnostima napravi značajan korak napred, kaže Protić. Prema njegovim rečima, teško je uporediti prvi i trenutni ustav Srbije, donet gotovo dva veka kasnije.
"Jedino što može da se kaže je da je Ustav iz 1835. bio neuporedivo pismeniji od današnjeg. Teško je zamisliti da se u Srbiji napiše jedan tako moderan ustav za današnje vreme , kao što je to bio Sretenjski ustav za početak 19. veka", kaže Protić.
U donošenju ustava mora postojati jedinstven duh koji nosi njegovo pisanje, objašnjava Protić, i zato on ne može da bude jednostavan sklop zajedničkih interesa:
"Zato se taj akt i ne donosi tako lako i tako često, sem kod nas, gde je se ustav ne doživljava kao nešto što se piše za 100-200 godina unapred, već kao pitanje dnevnopolitičkih interesa pojedinih grupacija."
Donošenje ustava, po pravilu, izraz je političkog kompromisa, ali umnogome odslikava i ukupnu intelektualnu svest jednog vremena, zaključio je Protić.
.jpg)
