Izvor: Blic, 23.Jan.2018, 21:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dabrovi su u Srbiji istrebljeni pre 100 godina. Sada su ponovo tu, ali jednoj grupi ljudi NANOSE ŠTETU
Jazavac iz satire Petra Kočića završio je pred sudom jer je seljaku iz Bosne pojeo kukuruz. U Mačvi je situacija obrnuta, pred sudom bi mogli da završe poljoprivrednici, ali zbog dabra.
Dabar se u ove krajeve vratio 2004. godine, posle vekovnog odsustva, jer smo ga istrebili pre više od sto godina. Pre 14 godina, vlada nemačke pokrajine Bavarske poklonila je Srbiji 31 dabra, a njihovi potomci su se u međuvremenu namnožili. Dabrovi ne čine štetu poljoprivrednicima kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jazavac iz priče Petra Kočića, ne jedu kukuruz i ostale useve, ali izazivaju poplave.
Dabrovi žive u kanalima za odvodnjavanje vode iz plodnih parcela. U njima od drveća, koje seku zubima, prave brane i tako sebi regulišu nivo vode da bi mogli nesmetano da plivaju i hrane porodicu.
Da bi bili aktivni preko cele zime, potrebno im je dovoljno duboko rečno korito, da se ne zamrzne do dna. Branu grade da bi podigli nivo vode u reci ili potoku u kojem žive. Time usporavaju vodu i nesmetano plivaju. Tako sebi prave zgodu a seljacima zadaju glavobolju.
Kada padnu kiše, brana ovog “neimara” podigne nivo vode, a višak poplavi oranice. Kada meštani pokušaju da pročiste kanale, uznemire se udruženja za zaštitu životinja. Uplašeni zbog visokih kazni, poljoprivrednici trpe štetu, a naknadu za odvodnjavanje uredno plaćaju državi.
- Vidite kolika je prepreka. Ta brana koju dabrovi prave prepreči da voda otiče i ta voda se izliva u naše njive - objašnjava Mika Pršić.
Voda koja se izlije iz kanala ostaje u njivama, pa mačvanski paori mesecima ne mogu da uđu u svoje posede.
- Voda iz njiva bi trebalo da se uliva u kanal koji dabrovi zatvore branom. Naravno, mi dabrove ne smemo da diramo - kaže Miloš Damnjanović.
Meštani nisu dirali dabrove, ali kada su pokušali da prokopaju kanal i branu napravljenu od šiblja i drveća kako bi voda mogla nesmetano da protiče, zapretila su im udruženja za zaštitu životinja jer ugrožavaju stanište strogo zaštićene vrste. Zbog toga su meštani zabrinuti da bi mogli da završe pred sudom, gde im prete visoke kazne.
- On nama ne smeta. Neće on nas da ujede. Ne jede nam kukuruz, niti pšenicu, ali nam napravi branu i tako voda plavi njive u koje ne možemo da uđemo mesecima - priča Milenko Pršić, koji ima dva hektara plodne oranice.
Zbog dabrova u problemima je i opština koja ulaže novac u održavanje kanalske mreže. Zakon ih pritiska sa svih strana. Jedan ih obavezuje da čiste kanale, a drugi sprečava da to čine. Lokalna samouprava ima odgovornost za odbranu od poplava drugog reda, čime su obavezni da čiste kanale.
- Ulažemo na desetine miliona dinara za čišćenje kanala, a dabar to za noć uništi. Kad krenemo da čistimo šiblje i granje koje je on navukao, onda dođe inspekcija i hoće da nam piše kaznu jer uznemiravamo dabrove - kaže Milan Damnjanović, pomoćnik predsednika opštine Bogatić.
Meštani kažu da ne bi da ruše delo ovih “graditelja i svojevrsnih inženjera”, ali ne bi ni da trpe štetu, pa traže da im neko pomogne.
- Čuli smo da su ogromne kazne ako ih diramo. Ne diramo ih. Ne možemo ni da im priđemo, dabrovi su mudri. Samo nam treba pomoć da nam taj višak vode ne plavi zemljište - priča Duško Pršić kome voda godinama plavi imovinu.
Kazne od 500.000 do dva miliona
Zakon o zaštiti prirode predvideo je kazne od 500.00 do dva miliona dinara za one koji ugroze zaštićenu vrstu. Dabar je, inače, u Srbiji bio veoma brojan u prvoj polovini 19. veka, ali je kasnije istrebljen prvenstveno zbog krzna, ali i mesa koje je bilo cenjeno na trpezi bogataša.
.jpg)
