Izvor: Politika, 16.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da prebrojimo sve kalorije
Hranom se najviše manipuliše, naravno na štetu potrošača. Setimo se samo surogata šećera, boja, aditiva i drugih baš pravih otrova koji završe u našem tanjiru ili čaši, a da ne govorimo o nestručnoj primeni hemije na putu od njive do trpeze, upozorava dr Nedeljko Jokić, nutricionista, inače viši naučni saradnik, kome su već decenijama "struka" baš teme iz prehrambeno-tehnoloških nauka na kojima je odavno i doktorirao.
I sada, povodom izlaska njegove nove knjige "Kalorije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u svakodnevnom životu – pet hiljada namirnica, jela i prirodnih mineralnih voda", u izdanju Zavoda za izdavanje udžbenika, ovaj vrsni stručnjak za ishranu podseća na veliki posao koji država i nadležne službe još nisu uradile. A trebalo bi u ime ozbiljne kontrole uvozne hrane, kao i ispunjavanja uslova koje Evropa i svet podrazumevaju kada na njihovo tržište plasiramo svoje proizvode.
– I ovom svojom knjigom, koja bi bila prilog toj temi, predlažem da se oformi nacionalna datoteka prehrambenih proizvoda, jer moja iskustva i istraživanje govore da imamo kadrovske i tehničko-tehnološke mogućnosti da to uradimo. Recimo, Zavod za preventivnu medicinu Vojnomedicinske akademije nije iskoristio sve svoje radne potencijale. I Laboratorija za operaciona istraživanja na Fakultetu organizacionih nauka bi mogla da se angažuje na tome, kao kao i Institut za unapređenje i zaštitu zdravlja Srbije – navodi konkretno dr Jokić mogućnosti podele rada na tom polju.
Ovi i drugi radni sistemi bi trebalo da budu osnivači, ali i izvršioci posla u toj nacionalnoj datoteci prehrambenih proizvoda Srbije, uveren je naš sagovornik. Zbog materijalnih i organizacionih teškoća taj sistem nije oformljen, iako je podržan na nekoliko proteklih kongresa o ishrani naših naroda, podseća preduzimljivi stručnjak.
– Izvor finansiranja bile bi članice datoteke, dakle proizvodni, obrazovni delovi, mada bi i država imala interes da pomogne osnivanje te institucije, s obzirom na uvoz, izvoz, spoljna tržišta. U mnogim zemljama, poput Francuske, takve institucije postoje, pa se tamo, naravno, svake godine sprovodi revizija biohemijskog sastava namirnica i vode – ističe dr Nedeljko Jokić, ukazujući da nam se onda ne bi događalo da naknadno budemo pametni, pa da uvoznu hranu bacamo, jer smo kupili ono što niko nije hteo.
Putujući po svetu dr Nedeljko Jokić je godinama skupljao materijal iz tamošnjih nacionalnih institucija za ishranu, snabdevanje, pa ne čudi da je samo od odlaska u penziju, od 1992. godine, napisao čak 11 knjiga. Na ovu, tek izašlu, o kalorijama u svakodnevnom životu "potrošio" je osam godina, ali oni koji očekuju klasičan tekst pogrešiće: u ovom priručniku na gotovo šesto stranica nalaze se tablice pune podataka. Svrstane su u tri grupe. U prvoj su navedene namirnice i njihov sastav za količinu od sto grama. U drugom delu su analizirane porcije mesa, ribe, termički obrađena jela, dijetetski program za zdrave i bolesne sa 39 dijeta u funkciji lečenja.
– U trećem delu su data kompletna jela, čak hiljadu kombinacija, a tu je analizirana i industrijska hrana za decu, pića. Ima i gaziranih pića koja se mnogo reklamiraju. Nisam hteo da izostavim ni samoniklo bilje za ishranu i čajne napitke, jer i to je, recimo, veliki potencijal naše zemlje. Sada ga rado kupuju Japanci, Kanađani, a mogli bi i mnogi drugi. Da ne govorim o etarskim uljima koja isto tako predstavljaju šansu za nas. U Nemačkoj i Francuskoj se troše u ogromnim količinama – za žestoka pića, kao dodatni lek, za proizvodnju kozmetike – podseća stručnjak.
Dakle, kome je namenjena knjiga puna tablica? Najjednostavnije rečeno, onima koji planiraju ishranu, pojedinačnu ili kolektivnu, ali spisak mogućih korisnika, ne računajući onaj direktan ulazak u nacionalnu datoteku, dr Nedeljko Jokić proširuje na obrazovne ustanove, proizvođače hrane, ugostiteljsko-turističke firme, ceo zdravstveni sistem, bolnice za stacionarno lečenje, laboratorije, kao i sve one koji se neposredno bave ishranom zdravih i bolesnih.
Da li su analize čorbastog pasulja, sosova, pečenog krompira i ko zna koliko još jela i namirnica delo dr Jokića?
– Deo je analiziran u Zavodu za preventivnu medicinu VMA, ali je većina uzeta iz važećih stranih tablica biohemijskog sastava prehrambenih proizvoda iz Francuske, Švedske, ali i iz američke literature, ruske, Organizacije za ishranu FAO. Ukupno 29 izvora – kaže dr Jokić.
[objavljeno: ]
