Izvor: Politika, 11.Nov.2010, 23:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li u budžetu RZZO nedostaje 18 milijardi dinara

U toku je analiza prethodnog poslovanja, kada završimo predočićemo je javnosti

Iako je na čelu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje tek nešto više od mesec dana, direktor profesor dr Aleksandar Vuksanović za „Politiku” kaže da „uprkos ekonomskoj krizi koju svi osećamo, funkcionisanje sistema zdravstvenog osiguranja nijednog časa nije ugroženo”. On je urolog po specijalnosti i donedavni pomoćnik direktora za medicinske poslove u Kliničkom centru Srbije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Pred ovim lekarom je veliki profesionalni izazov, jer se RZZO smatra najvećom „kasom” u Srbiji u kojoj se godišnje „okrene” dva milijarde evra. Iz tog fonda se finansira rad više od 260 državnih zdravstvenih ustanova, iz njega plate plate dobija više od 100.000 zaposlenih u zdravstvu.

Kakva je trenutna finansijska situacija u RZZO, s obzirom na ekonomsku krizu?

Kriza se, naravno odražava na sve segmente društva, ali funkcionisanje sistema zdravstvenog osiguranja u Srbiji nijednog časa nije ugroženo, pa ni u ovom teškom vremenu. Naš zdravstveni sistem je baziran na solidarnosti, dakle,onaj ko ima veće mogućnosti – uplaćuje više, da bi oni koji imaju mnogo manjemogli da se leče po istim standardima kao i ostali.

U drugoj polovini septembra u većini onkloških centara pojavio se problem nestašice skupih citostatika i u mnogim ustanova pacijenti nisu mogli da prime svoju terapiju. Kako ste premostili problem nedostatka citostatika sa Ce liste, i da li su naručeni lekovi koji su nedostajali?

Reagovali smo u skladu s potrebama i problem je vrlo brzo rešen. Republički zavod za zdravstveno osiguranje kao naručilac je za 2010.godinu sproveo postupak javne nabavke citostatika sa Ce liste. Redovno se sprovodi kontrola njihove potrošnje i po potrebi se trebuju. Količine koje su nedostajale nabavljene su i distribuirane. Ako je i u jednom trenutku došlo do nestašice citostatika, razlog je bio što farmaceutske kuće nisu mogle da ih nabave u datom trenutku.

Da li je tačna informacija, koja se nezvanično može čuti, da Zavodu u ovom času nedostaje 18 milijardi dinara, koji su neophodni baš za ove lekove?

U toku je analiza prethodnog poslovanja Fonda. Kao što sam već rekao, ništa u ovom trenutku ne ugrožava poslovanje RZZO. Kada završimo sa analizom predočićemo je javnosti, kao i planove budućeg poslovanja.

Kada bi lekari u Srbiji mogli da očekuju da počne proces kapitacije, mehanizma plaćanjagdeće lekar biti plaćen prema broju pacijenata, odnosno prema tome koliko zaista radi?

Kao lekar verujem da će proces kapitacije doneti mnogo koristi i mojim kolegama i pacijentima. To je proces kroz koji će se značajno unaprediti sistem pružanja zdravstvenih usluga u Srbiji. Osnova tog sistema jeste da se vrednuju svi segmenti rada lekarau zavisnosti od broja osiguranika, efektivnosti i efikasnosti, kao i rada na prevenciji. Kao što rekoh, to je proces koji uskoro počinje i nije ga moguće sprovesti preko noći. Mi se pripremamo za njegovu primenu.

Da li se nastavlja program slanja naših pacijenata na operacije u Tursku i kakvi su dosadašnji rezultati?

Da. Razmatraju se i neke druge opcije kako bi se pacijentima omogućila pravovremena operacija. Za bolesnike kojima je neophodna operacija srca vreme je od presudnog značaja. To je situacija kada život ne može da čeka. RZZO je rešenje problemalisti čekanja za kardiohirurške operacije našao upravo u slanju bolesnika na operacije u Tursku o trošku Fonda. Ceo proces se obavlja uz strogu kontrolu,a zahvati su uspešno urađeni. Na ovaj način smo značajno redukovali broj bolesnika na listama čekanja. Rutinske, ali i mnogo teže procedure na srcu obavljaju se i kod nas, međutim problem je u nedovoljnom broju kapaciteta i kardiohirurških timova. Imamo dobre stručnjake i otvaranjem novih odeljenja za intenzivnu negu i operacionih sala dodatno ćemo smanjiti liste čekanja.

Olivera Popović

objavljeno: 12.11.2010.

Nastavak na Politika...