Izvor: Politika, 21.Mar.2013, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li su seminari za usavršavanje korisni nastavnicima

Sindikat obrazovanja Srbije negoduje što prosvetni radnici idu na predavanja o menadžmentu, upravljanju, finansijama, autizmu...

Nemoguće je da je zaposlenima u obrazovanju potrebno da u svom stručnom usavršavanju biraju neke od oko 1.600 akreditovanih seminara. Većina tema koje se pojavljuju na tim seminarima su potpuno nebitne za prosvetne radnike i služe isključivo za bogaćenje predavača koji često za dva dana uzmu i po dve prosečne plate u obrazovanju – reči >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su Branislava Pavlovića, predsednika Sindikata obrazovanja Srbije, koji poziva Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja „da konačno uvede red u održavanje takozvanih akreditovanih seminara” .

Nastavnici moraju da pohađaju te seminare da bi skupili 120 bodova za licencu, pojašnjava Pavlović, i kaže da je to kao ideja u redu, ali se, međutim, „otelo kontroli”. Uveren je da je onaj ko je propisao ovu normu i naterao nastavnike da pohađaju seminare, sigurno imao u vidu da će tu neko dobro da zaradi.

– Ne znam čemu služi polovina postojećih seminara. Dobar deo tih, koje nastavnici treba da pohađaju, odnosi se na menadžment, upravljanje, finansije, ulogu direktora... Šta to treba običnom nastavniku? – pita predsednik Sindikata obrazovanja.

Navodeći primer iz prakse, prepričao je da je imao prilike da se uveri da su neki izvođači seminara uzimali po 100.000 dinara za dva dana.

– Toliko je zaradio jedan psiholog. Pričao je o autizmu, i to je lepo da ja znam kao deo osnovnog obrazovanja, ali šta će to nastavnicima u redovnim školama kad autistična deca sigurno neće doći u gimnaziju ili neku srednju školu –kaže Pavlović.

On ističe da su posebna priča predavači koji su dobili da vode ove seminare.

– Među njima su brojni zaposleni u Ministarstvu prosvete, prijatelji zaposlenih, bivši zaposleni koji sada rade na drugim mestima, penzioneri, kao i zaposleni u dva prosvetna zavoda. Radnici Ministarstva prosvete, koji loše rade svoj posao, mlate pare držeći seminare. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odlučuje o tome koji će seminar biti akreditovan, a onda isti ti koji odlučuju pojavljuju se da drže seminare po Srbiji. To je sukob interesa i zloupotreba službenog položaja. Tu je reč o čistoj manipulaciji. Zašto im ministar ne da malo veću platu, da nas ne gnjave po tim seminarima – stav je Branislava Pavlovića.

On napominje da nastojanja Sindikata obrazovanja Srbije da se uvede red u ovom delu „navodnog ostručavanja nastavnika i da se propiše maksimalna realna cena za predavače” do sada nisu bila uspešna. Sindikalci zahtevaju da se prema potrebama zaposlenih odredi manji broj seminara, da se limitiraju cene seminara i po njihovoj proceni „najbolje bi bilo da izvođači budu kompetentni i da nisu zaposleni u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, niti u prosvetnim zavodima”.

Da li su tačni navodi Pavlovića? Koliko je akreditovanih seminara za stručno usavršavanje prosvetnih radnika i koje su teme dominantne? Ko drži te seminare i koliko se to plaća? Otkud u prosvetnim krugovima ideja da deca sa autizmom neće stići u srednju školu, u vreme kada se forsira inkluzivno obrazovanje, a znalci objašnjavaju da osobe sa autizmom nisu nužno ometene u mentalnom razvoju i da su često natprosečno inteligentne? Sva ova pitanja postavili smo nadležnima u Ministarstvu prosvete, ali juče nismo dobili njihov odgovor.

M. Simić-Miladinović

objavljeno: 22.03.2013.

Nastavak na Politika...