Izvor: Danas, 13.Nov.2014, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li smo džaba krečili
Kako god se pokrene neko od važnih pitanja poput borbe protiv korupcije ili investicija, dođe se do toga da je pravosuđe usko grlo. Efikasnost je niska, procesi traju predugo, presude se često obaraju, a i korupcija je prisutna u onim slučajevima kada je novac ili uticaj u pitanju.
Bilo je više udara po sudstvu, no najveći „krivac“ je propala reforma pravosuđa, koja je umesto raščišćavanja donela zastoje u radu, pad nivoa kvaliteta sudskih presuda, smanjivanje broja >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << iskusnih sudija. Tada je bez posla ostalo 730 sudija. Bilo je revolta na ovakvo nasilje i u zemlji i u inostranstvu. Ključno je ovo poslednje - reforma je bukvalno iz sudova izbacila na ulicu po pravilu najkvalitetnije sudije.
Kako se to desilo? Oni koji su imali dovoljno znanja i iskustva da se osećaju sigurnim nisu tražili „veze“ i političku zaštitu. Oni koji su početnici ili nisu efikasni ili su skloni korupciji, pa su na sve strane tražili podršku kod političkih i drugih moćnika i često je nalazili. Posledica toga je da je mnogo dobrih sudija eliminisano iz sudova, a da je mnogo onih koji nije trebalo da ostanu na tom važnom poslu čak i napredovalo. Danas opet imamo blokadu sudova koju su sproveli nezadovoljni advokati što dodatno onemogućava normalan rad sudova.
Iskreno govoreći, kod nas sudstvo nikad nije bilo potpuno nezavisno od politike, ali je ipak u određenoj meri imalo autonomiju. No, kako je prošlo u tranziciji ko bos u trnju, kao uostalom i neke druge institucije, ono danas zahteva istinsku reformu, a to znači podršku institucionalnoj i kadrovskoj izgradnji kvalitetnog i nezavisnog sudstva.
Iako danas u sudovima ima mnogo ljudi koji rade svoj posao savesno i pošteno, dešavaju se slučajevi kakvih do sada nije bilo ili barem ne bez nikakve reakcije. Jedan slučaj iz Kikinde svedoči o tome. Desilo se da je slepa i polupokretna starica J. S. pod problematičnim okolnostima potpisala ugovor od doživotnom izdržavanju sa N. S, a uz to joj je posle smrti supruga nepravedno oduzeta nemačka penzija. No, sve to i nije ništa toliko neobično za tranzicionu Srbiju, da u ovoj žalosnoj priči o nepravdi prema jednoj baki nije bilo i „jačih“ momenata. Imovina supruga ove starice je u Nemačkoj i vredna je oko 750.000 evra. Ugovor je overila tadašnja predsednica suda i to bez prisustva svedoka. Spornim ugovorom je definisano da slepoj i polupokretnoj starici, koja je živela sama, navodno nije potrebna nikakva briga, nega i pomoć. No, problem je bio taj što imovina nije bila na nesrećnoj baki, već na njenom mužu koji je preminuo, a da pre toga nije preneo vlasnička prava na nekog drugog. Stoga je predsednica suda donela rešenje o nasleđivanju, kojim je pred domaćim sudom raspravljana sudbina zaostavština pokojnika koja se nalazi u Nemačkoj. Ono što je antologijsko u ovoj žalosnoj priči jeste da je ovo prvi primer da se u postupcima pred domaćim sudovima rešava o pravima na nepokretnosti koje se nalaze u inostranstvu!
Sudovi nisu nadležni za ostavinsku raspravu o imovini van naše zemlje. Pošto su zakoniti naslednici lišeni prava na nasleđe, pred Osnovnim sudom u Kikindi je u toku sudski postupak radi poništenja ugovora o doživotnom izdržavanju. Slepa i polupokretna baka je umrla sama i napuštena, nepunih dva meseca nakon što je zaključila aneks ugovora o doživotnom izdržavanju. No, sve to očigledno nikom nije smetalo.
Problem koji proistice iz ovog i sličnih postupaka jeste taj da kod nas niko nije siguran u sopstveno vlasništvo, kako nepokretno tako i pokretno. Kada ne postoji sigurnost privatne imovine, ne možete imati ni realan privredni razvoj jer kapital beži tamo gde ima sigurnost ugovora i vlasništva. Ostaje samo onaj kapital koji je vezan za političku nomenklaturu, kriminalne i koruptivne klanove koji sigurnost svog kapitala obezbeđuju i mimo sudova. Čisti sudovi su preduslov prave i pravedne države i privrednog napretka svake vrste. Bez toga smo „džabe krečili“.
