Izvor: Blic, 18.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li satelit 'vidi' kvalitet rude?
Da li satelit 'vidi' kvalitet rude?
BEOGRAD - Nisu Amerikanci, kao što se priča, snimali isključivo Srbiju, i to istočni deo, sa zadatkom da otkriju rudne potencijale! To je glupost! Američki sateliti serije 'Landset' od 1972. godine sistematski snimaju celu površinu Zemlje, ne samo istočnu Srbiju. Raspored njihovih orbita je jasan! Jedan ili dva satelita daju snimke svakog delića Zemljine površine. Oni ne funkcionišu tajno, već se prodaju u komercijalne svrhe. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Naš fakultet kupio je najnoviji snimak satelita 'Landset 7' - kaže za 'Blic' Radmila Pavlović, profesorka daljinske detekcije na Katedri za metode geološkog kartiranja Rudarsko-geološkog fakulteta.
Ona tvrdi da se satelitskim snimcima ne može otkriti količina niti dubina mineralnih sirovina, tako da sumnja u postojanost izveštaja američkih geoloških stručnjaka koji su, navodno, za jednu američku kompaniju na osnovu satelitskih snimaka utvrdili da su dosadašnja poznata rudna bogatstva u Boru i Majdanpeku od sekundarnog značaja i da se u odnosu na njih pod zemljom kriju mnogo veća bogatstva.
U američkom izveštaju se, navodno, tvrdi da satelitski snimci iz satelita serije 'Landset' ukazuju da sadržaj bakra u rudi raste s povećanjem dubine, te da su u novootkrivenom rudnom telu Borska reka i u Jami, na nivou 17. horizonta, na 700 metara od površine utvrđene geološke rezerve od oko 700 miliona tona rude, s prosečnim sadržajem od 0,475 procenata bakra. Procenjena je ukupna količina rude na tri-četiri milijarde tona, a sadržaj bakra u centralnom delu na pet-šest odsto.
- Satelitskim putem ne može da se odredi ni dubina, ni sadržaj rudnih tela, niti su naši, niti su američki stručnjaci u tome uspeli. Istina je da današnji satelitski snimci mogu pružiti novije informacije - kaže profesorka Pavlović, naglašavajući da najnoviji američki satelit 'Landset 7' nosi na sebi usavršene senzore koji mogu sa visine od 705 kilometara iznad Zemlje da snime mnogo više detalja no što su to mogli prvi snimci. On daje snimke u visokoj rezoluciji i na njima se mogu videti i mnogi detalji, geološke strukture koje mogu da ukažu na eventualne nosioce mineralnih sirovina.
- Samo jedan 'Landsetov' snimak pokriva površinu od 185 sa 185 kilometara, a mi smo kupili jednu četvrtinu scene 90 sa 90 kilometara i upravo se spremamo da radimo najnoviji metod analize satelitskih snimaka. Reč je o takozvanom procesuiranju uz primenu moćnih računarskih alata. Čekali smo samo na softver potreban za obradu, i to smo konačno dobili od austrijske kompanije - kaže profesorka Pavlović.
Ona veruje da se na području Bora i Majdanpeka mogu očekivati nova ležišta i da su nova istraživanja preko potrebna.
- Da biste otkrili gde se nalazi rudno bogatstvo, morate mnogo da istražujete, satelitski snimci samo su jedna od metoda. Verujte, niti jedno ležište na svetu nije pronađeno samo putem satelitskih snimaka. Naše iskustvo u tom domenu nije malo - kaže profesorka Pavlović, koja je u timu stručnjaka sa ove katedre učestvovala u izradi velikih geoloških projekata u Libiji, Iraku, Iranu, Peruu, Venecueli, Jordanu... T. N. Đ.
Vlastimir Tujić: Crni vrh bogat zlatom
BOR - Čim se strane kompanije interesuju za Crni vrh to je dokaz da tamo ima metala. I naše bušotine koje su dosezale do dubine od 500 metara pokazale su da sem bakra ima i zlata, olova i cinka - rekao je direktor Instituta za bakar u Boru Vlastimir Trujić. 'Ta istraživanja još nisu dovoljno sistematizovana. Ali, mi te uzorke čuvamo i oni će nam biti dobrodošli u pregovorima', dodao je on.
- Dotle mi ćemo ih analizirati i verdnovati u naše istražno pravo ali se najpre o svemu moramo dogovoriti mi u RTB 'Bor', pa i sa Vladom Srbije, jer se radi o strateškim sirovinama. Odranije se znalo da na Crnom vrhu prema Žagubici postoje jame i potkopi gde se vadila ruda koja je volovskom zapregom dovožena u Bor na preradu. Ako se tada isplatilo, zašto ne bi i sada. Doduše, na Crnom vrhu su kompleksne sirovine i mi se u Institutu za bakar u Boru pripremamo za preradu. Imamo preliminarne rezultate i očekujemo da u laboratorijskim ispitivanjima dokažemo veće prisustvo svih metala. Za veća geološka istraživanja na Crnom vrhu mi nemamo dovoljno novca. Strane kompanije su verovatno i putem satelitskih snimaka došle do saznanja da na većim dubinama ove planine ima više zlata ali i bakra i drugih metala. Zato i imamo ponude multinacionalne kompanije 'Rio Tinto' i francuskog instituta 'Beržen' koji žele da sa nama potpišu ugovor i istražuju na Crnom vrhu. Za uzvrat oni traže da budu većinski vlasnik kapitala ili da dobiju koncesiono pravo - rekao je Vlastimir Tujić, direktor Instituta za bakar. S. M.
