Izvor: S media, 06.Avg.2010, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li postoji „treća“ Srbija?
Prema statističkim podacima crna hronika je najčitanije novinsko štivo u kome su sublimirani nesreća pojedinca, društveni talog, devastacija morala i, neretko, nemoć države. Hranjenje inrormacijama sa društvenog dna podseća na još neiskorenjeni hanibalizam (kanibalizam) koji se događa nekom drugom.
Naviknuto na degustaciju onoga što je na svakodnevnom jelovniku, javno mnjenje guta sve što mu se servira: afere, kontroverze, lovove na veštice, zablude i friziranu stvarnost. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << U takvom miljeu zabava za čaršiju traje taman onoliko koliko i urušavanje sistema vrednosti čije posledice beleži statistika crne hronike. Da li je sve tako crno?
U Srbiji postoje i oni
Da sve ne bude crna hronika i vic, potrudili su se srpski mladi matematičari na nedavnoj Ojlerovoj olimpijadi u Rusiji. Četiri učenika osmog razreda Matematičke gimnazije otputovalo je u Sankt Peterburg i iz njega se vratili sa četriri medalje: Đorđe Žikelić i Ivan Tanasijević osvojili su srebrne a Jelena Trišović i Petar Trifunović bronzane medalje. O njima će se, nadajmo se, još čuti.
Ime Teodora von Burga nije nepoznato, sedamnaestogodišnji mladi matematičar pobeđivao je i u kategorijama do 20 godina kada je bio šest godina mlađi od konkurenata. Podjednako uspešno učestvuje na međunaradonim takmičenjima iz informatike i fizike sa kojih je doneo 11 medalja. Isto toliko puta bio je najbolji u Srbiji.
Na prvi pogled jeste, jer vest da će Ustavni sud do kraja godine odlučivati o zabrani rada ultradesničasrkih organizacija i pojedinih navijačkih grupa ima veću snagu od uspeha neke talentovane dece na međunarodnim takmičenjima. Vest o svetskom uspehu mladih matematičara stoji u nekom ćošku novina odmah uz vic dana. Vest na to i liči.
Društvo je odavno podeljeno na dobre i loše momke, staru i novu ideologiju, na naše i njihove, izdajnike i patriote, Evropljane i nacionaliste, ovu i onu Srbiju, na crno i belo. Nepristajanje na samo dve opcije društvene svesti vodi ka marginalizaciji zagovornika teze da duga iznad Srbija ima više od dve boje.
Koreni podeljenosti na dva suprotstavljena društvena pola dugotrajni su i duboki, polarizacija je često istrument u modelu vladavine. I alibi za svaki neuspeh u prividnoj borbi za moralni red i poredak.
Nema novca za Dušana
Dušan Krnjaić, učenik osmog razreda Oglednog odeljenja Matematičke gimnazije, jedan je u nizu talentovane dece koja predstavljaju Srbiju u najboljem svetlu. Dušan sa samo 14 godina igra u prvim ansamblima dva Kulturno-umetnička društva – „Ikarbus“ i IMT“. Imao je samo godinu i po dana kada je postao član Planinarskog društva „Pobeda“ a sa šest godina položio je ispit za vodiča na Avali. Godinama predstavlja Srbiju na međunarodnim takmičenjima u orijentiringu, u takmičenju orijentacije u prostoru prvak je države. Takmičenja, sa kojih donosi medalje, finansiraju Dušanovi roditelji. Država za Dušana i njemu slične nema para.
U nametnutoj crno-beloj stvarnosti sakrivene su još neke boje a da nijedna nije siva. O takvom koloritu društvenog života gotovo da je nevaspitano govoriti. On ruši ustaljenost crno-bele oveštalosti.
Nisu svi proevropski orijentisani istovremeno anacionalno usmereni, niti su svi rodoljubi protiv Evrope; nisu svi navijači huligani kao što ni svi huligani nisu navijači; niti su svi oni koji nisu za nas neizostavno protiv nas.
Urušavanje društvenog sistema vrednosti češće je sporadična tema okruglih stolova, debata i rasprava u zadimljenim salama na kraju grada nego strategija bilo koje dosadašnje vlasti. Sociloški, psihološki i fenomenološki stavovi svrstavaju se u ravan one vesti o mladim genijalcima, tik uz vic dana.
Društveni daltonizam poguban je po svakog ko zna i veruje da dvojstvo crnog i belog nije svetinja kojoj se treba klanjati. Njemu se odupiru oni treći: svi misleći koji nastoje da pokažu da društveni kolorit ima bar jednu nijansu više. I koji znaju da duga iznad Srbije nije u bojama Partizanovog dresa.
Dejan St. Jeremić
