Izvor: BKTV News, 18.Nov.2012, 22:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je pračovek bio pametniji?
Ako bi se danas među nama nekim čudom pojavio najprosečniji Atinjanin koji je tamo živeo oko 1.000 godina pre Hrista, on ili ona bili bi svrstani u briljantne umove.
- Ako bi se danas kojim slučajem ovde pojavio najprosečniji primerak stanovnika Atine koji je tamo živeo u vremenu oko 1.000 godina pre Hrista, on ili ona bili bi svrstani u briljantne umove i važili bi za najpametnije među nama – zaključak je nedavno završene studije na Univerzitetu Stanford, kojom je rukovodio naučni >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << tim na čelu sa Džeraldom Krebtrijem.
Ova studija pokušava da novim saznanjima opovrgne opšteprihvaćen stav da je u našem dobu ljudski intelekt otišao najdalje uspevši da kreira neke od najvažnijih stvari u istoriji čiovečanstva. Ali, da li baš u tome leži zamka, da li je ušuškanost u lakoću življenja modernog života učinila da je kolektivna inteligencija ljudskog roda danas na silaznoj putanji?
Prema zaključcima ovog istraživanja, funkcije ljudskog mozga su se u periodu od 50.000 do 500.000 godina unazad razvijale velikom brzinom. U tom periodu naš daleki predak je imao na raspolaganju samo svoj mozak i naoružan njime morao je da lovi hranu, gradi dom i štiti sebe i svoje potomstvo.
Krebtri smatra da su ljudi svoj intelektualni vrh dostigli pre 2.000 do 6.000 godina, što znači da su imali “dobru memoriju, široki raspon novih ideja i vrlo jasnu ideju šta su najvažnija pitanja njegovog vremena”.
Istraživači sa Stanforda smatraju da je napredak u tehnologiji i medicini maskirao “opadajući trend našeg intelekta” i da će se on nastaviti i ubuduće.
Drugim rečima, prirodna selekcija je bila ta koja je diktirala da samo najpametniji mogu da prežive. Jer ljudi koji nisu u tom preriodu bili dovoljno pametni da ubiju svoj plen ili izbegnu da sami postanu lovina, jednostavno su umirali.
Krebtrijeva teorija izazvala je brojne reakcije. Kritičari smatraju da su moderni ljudi snagu mozga “podelili” na više različitih tipova inteligencije i da je to razlog što savremeni čovek može da piše poeziju i da razara atome, sa podjednakim uspehom.
Izvor: Novosti
Tweet
