Izvor: Politika, 14.Jun.2015, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je na pomolu pronalazak leka protiv raka
Cilj savremene onkologije jeste da maligne bolesti, uz pomoć dobrih terapija, postanu hronične bolesti, kaže profesor dr Tomislav Dragović
U Americi je u poslednje dve decenije smrtnost od malignih bolesti smanjena za čak 20 odsto, a prema rečima profesora dr Tomislava Dragovića, šefa Službe za onkologiju i hematologiju kancer centra „Baner – MD Anderson ” (ogranak poznatog MD Anderson kancer centra iz Hjustona) u Feniksu u Arizoni, to je pre svega rezultat mera prevencije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i rane dijagnostike ali i primene novijih i efikasnijih terapija za rak dojke, debelog creva i melanoma.
U razgovoru za „Politiku” ovaj stručnjak, koji se godinama bavi istraživanjima u oblasti onkologije, objašnjava da je cilj lekara da maligne bolesti ne odnose toliko života kao što je trenutno slučaj, već da uz pomoć dobrih terapija postanu hronične bolesti, s kojima ljudi mogu dugo godina da žive i, što je veoma važno – održavaju dobar kvalitet života.
Na pitanje da li je na pomolu pronalazak spasonosnog leka protiv raka, dr Dragović odgovara da u istraživanjima ima značajnih pomaka u poslednje dve, tri godine.
– Da ste me to pitali pre 10 godina, rekao bih na osnovu tadašnjih znanja da je to jedna utopija i da su male šanse za to, pošto je rak genetski veoma komplikovana bolest, svaki je slučaj različit i mnogo faktora utiču na razvoj oboljenja. Međutim, danas smatram da nedavni napredak u oblasti ciljanih terapija a posebno imunoterapija (baziranih na prepoznavanju i razlikovanju kancerskih ćelija od naših normalnih ćelija), ako nastavi da se razvija ovim tempom, može da bude odgovor ako ne na sve onda na većinu malignih oboljenja. Sada verujem da će u narednih pet do deset godina biti još značajnih pomaka koji mogu dovesti do izlečenja karcinoma koji se danas smatraju neizlečivim kao što su karcinom pluća, debelog creva, melanom. To je moje lično mišljenje – kaže dr Dragović.
Do pomaka je došlo, pojašnjava on, zato što su istraživači i lekari uspeli da „raskrinkaju” kamuflažu kancerskih ćelija koja ih brani od našeg imunog sistema. Sada je pronađen način da te kancerske ćelije ponovo postanu „vidljive” našem imunom sistemu koji ih onda uništava. To je veliki uspeh na kome se mnogo radilo u poslednjih 20 godina.
– Kod karcinoma pluća, melanoma a i debelog creva, već se vide dobri rezultati kod pacijenata s uznapredovalom bolešću. Život se produžava, a postoji nada i da će eventualno i neki od ovih pacijenata moći da budu izlečeni. Mislim da će u narednim godinama taj koncept da se unapredi a i da će ga tehnologija učiniti jeftinijim i pristupačnijim pacijentima. Da se malo i našalim: nadam se da ću za 10 godina ostati bez posla jer će rak postati hronična bolest – dodaje dr Dragović, koji je ove godine izabran za predsedavajućeg u internacionalnoj grupi za istraživanja karcinoma pankreasa, koja okuplja oko 70 vrhunskih istraživača u ovoj oblasti iz celog sveta (PCRT, Pancreatic Cancer Research Team).
Na naše pitanje koje su razlike između ciljane i imunoterapije koje se koriste kod obolelih od kancera, naš sagovornik napominje da se ciljana terapija zasniva na eksploataciji jedne genetske abnormalnosti kod kancerskih ćelija i na neki način predstavlja Ahilovu tetivu kancera. Za razliku od nje, imunoterapija se bazira na prepoznavanju kancerske ćelije kao stranog tkiva jer naš organizam ima vrlo dobre mehanizme da prepoznaje i uništava strane ćelije, bilo da se radi o virusima i bakterijama.
– Nova terapeutska antitela kao što su ipilimumab, nivolumab i pembroluzimab (anti-CTL4, anti-PDL-1 I PD-1 antitela) omogućavaju našem organizmu da prepozna ćelije karcinoma i regrutuje naše imune ćelije, i skinu „kamuflažu” s kancerskih ćelija i tako da one bivaju uništene. To je svakako veoma komplikovan mehanizam, tek je tu „zagrebana” površina u istraživanjima, ali mislim da će ovakav koncept narednih godina naći mnogo veću primenu u praksi i pomoći pacijentima koji su pre toga imali vrlo lošu prognozu – smatra dr Dragović.
Lečenje onkoloških bolesnika savremenim terapijama nažalost dosta košta. Na primer, u Americi postoje podaci da terapije, po jednom ciklusu lečenja, u proseku koštaju osam, devet hiljada dolara. Postoje terapije kod kojih ta suma dostigne i do 200.000 evra godišnje. Problem je što se cena lekova određuje po onome što tržište može da podnese, a kompanije hoće da nadoknade svoje investicije a i da ostvare profit. I tu se postavlja pitanje gde je granica koju zdravstvo i ekonomija mogu da izdrže – smatra naš sagovornik.
Oko pet do 10 posto malignih oboljenja uslovljeno je nekim naslednim genetskim faktorima koji se prenose s kolena na koleno, a tu su i godine pacijenta, pušenje, način života...
Danijela Davidov-Kesar
-----------------------------------------
Trend Anđeline Džoli
Da li mislite da je u redu da osoba kada sazna da je nosilac gena za dobijanje raka treba da ode na radikalnu operaciju i otklanjanje organa preventivno, kao što je recimo Anđelina Džoli odlučila da odstrani dojke i jajnike?
– Mislim da je uticaj publiciteta javnih medija mnogo veliki. Od kada je ona to uradila znatno je skočilo interesovanje za testiranja za BRCA 1 i 2 mutacije, što je u principu dobro. Što se tiče potrebe odstranjivanja dojki, tu su mišljenja podeljena. Pritisak javnih medija uzrokovao je povećanje ovog tipa operacije, što verovatno u nekom broju slučajeva nije bilo neophodno i opravdano. Neki od stručnjaka za karcinom dojke pokušavaju da koriguju u javnosti sliku da je to jedino rešenje. Treba znati da je svaki pacijent različit i da prema svakom lekar onkolog mora da ima individualan pristup, jer nešto što deluje na jednom pacijentu ne mora da bude od vrednosti drugom pacijentu. I u Americi se još nažalost govori o raku kao nekom sveopštem pojmu, ali mi znamo da to ne odgovara stvarnosti, jer taj pristup ne uzima u obzir genetsku različitost kancera. Na primer, mi znamo da postoje bar četiri različite vrste raka dojke, na osnovu genetskih i molekularnih analiza, a kod svake su i terapija i prognoza različite. Zato stalno govorim ljudima da ne treba da se vraćaju u istoriju, jer se danas rak drugačije leči, postoji jedan individualni pristup, a samim tim su i nade i prognoze preživljavanja bolesnika drugačije – dodaje dr Dragović.
