Izvor: Danas, 27.Dec.2015, 22:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je Rastko postao bin Zajed?
Beograd - Ministarstvu prosvete nije dostavljen predlog da Osnovna škola “Rastko Nemanjić Sava” u Novom Pazaru promeni ime u Halifa bin Zajed al Nhajan, rečeno je Danasu u tom ministarstvu, povodom informacije da će se novoizgrađeni objekat ove osmoletke ubuduće zvati po predsedniku Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE).
Podsetimo, dijagnostički centar u Opštoj bolnici, nova školska zgrada i dečiji vrtić u novopazarskom naselju Dojeviće su poklon donatora iz UAE, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << su, kako je rekao premijer Aleksandar Vučić na otvaranju, jedino tražili da se ove ustanove nazovu po njima.
Direktor Opšte bolnice i predsednik Skupštine grada Mirsad Đerlek nije imao komentar na imena za novootvorene objekte i kaže da ne zna čija je to ideja.
- Ostaje Opšta bolnica Novi Pazar i neće se menjati ime. Dijagnostički centar je jedan deo Opšte bolnice i na toj zgradi ćemo postaviti tablu na kojoj će pisati da je to donacija UAE i dijagnostički centar - Zajed al Sultan. I ništa više od toga. Mi table sa imenima donatora postavljamo na odeljenjima koja se rekonstruišu ili opremaju njihovim sredstvima - prokomentarisao je Đerlek i dodao da će "imena biti onakva kako se dogovore koalicioni partneri".
Član Gradskog veća Fevzija Murić tvrdi da davanje imena nema nikakve veza sa gradskom upravom, jer je "to dogovor Vlade Srbije i donatora". On podseća da Opšta bolnica i novoizgrađeni vrtić nemaju imena.
-Sva tri objekta su veoma važna za grad, donacija je velika i zašto da im se ne izađe u susret. Važni su objekti, sve ostalo je sporedno. Podržavamo odluku Vlade Srbije - naglasio je za Danas Murić.
Izvršni direktor nevladine organizacije Urban-in Sead Biberović kaže da jedobro što je grad dobio takve objekte, ali smatra da takve institucije treba da nose imena značajnih ljudi kao što su naučnici ili književnici. Biberovića brine "nastavak dodvoravanja bilo kome, jer nije ništa novo da naši političari iskoriste svaku priliku za lično i partijsko promovisanje".
- Naš premijer je pokazao visok nivo bahatosti izjavom da je njegova lična odluka bila da se ti objekti grade baš u Novom Pazaru. Smatram da o takvim kapitalnim investicijama ne može sam da odlučuje. Sve mi to liči da on kaže da ovaj grad ne zaslužuje da se to ima, pa se "smilovao" da nam to pokloni - naglašava Biberović i dodaje da je menjanje imena školi politizacija.
On smatra da je Vučić "jednim udarcem ubio dve muve - s jedne strane da zadovolji Bošnjake koji baš nisu srećni da im se škola zove "Rastko Nemanjić Sava", a sa druge strane da se opravda kod srpskog biračkog tela i kaže da su donatori dali pare za školu pa neka menjaju ime".
U Ministarstvu prosvete ističu za Danas da postojeća škola može da promeni naziv, ali ne u toku nastavne godine.
- Naziv nove javne škole određuje se aktom jedinice lokalne samouprave o osnivanju škole, saglasno Zakonu o javnim službama. Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, odluku o promeni naziva donosi školski odbor, uz saglasnost osnivača, a kada je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, uz saglasnost Ministarstva prosvete – ističu u tom ministarstvu.
Odluka i obrazloženje školskog odbora, međutim, nije jedini dokument na osnovu kojih Ministarstvo odlučuje o predlogu za promenu imena škole. Potrebna je i saglasnost lokalne samouprave, odluke nastavničkog veća i saveta roditelja škole, mišljenje nadležne školske uprave, rešenje o verifikaciji škole, rešenje o upisu škole u registar nadležnog privrednog suda, kao i biografija, odnosno podaci o doprinosu konkretne ličnosti ako se predlaže da škola dobije po njoj ime ime.
U Ministarstvu prosvete podsećaju i da po Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, saveti mogu da predlože promenu naziva ustanova za koje je utvrđeno da su od posebnog značaja za tu nacionalnu manjinu.
Odbijen i Đoković
Zahteva za promenu imena škola ranije je bilo mnogo, ali u Ministarstvu prosvete tvrde da je ta praksa zaustavljena. Poslednja u nizu je inicijativa Petnaeste beogradske gimnazije da nosi ime pokojnog patrijarha Pavla. Pre njih takav predlog je potekao od OŠ “Rade Drainac“ iz Borče, ali nije dobila saglasnost Ministarstva, kao ni OŠ “Bora Stanković” iz Beograda koja je želela da se zove po bivšem učeniku Novaku Đokoviću. Odluka da osnovna škola u Velikoj Drenovi ponese ime Dobrice Ćosića podelila je meštane tog sela, a najavljivan je čak i referendum.
GLOSE:
Ministarstvo: Potrebna naša saglasnost
Đerlek: Opšta bolnica neće menjati ime
Murić: Odluka Vlade Srbije i donatora
Biberović: Nastavak dodvoravanja i bahatosti premijera
Iz Ministarstva za rad izbegavaju da odgovore na pitanja Danasa
Opet se "izgubio" Nacrt zakona o pravima boraca
TRAGOM
Beograd - Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, koji je prema poslednjim Danasovim informacijama, već trebalo da bude prosleđen nadležnim ministarstvima na mišljenje, ponovo se "izgubio".
Naime, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na čijem je čelu Aleksandar Vulin, koje je izradilo ovaj Nacrt zakona, izazvavši gnev stručne javnosti, pre svega, zbog odnosa prema civilnim žrtvama rata, već 20 dana izbegava da odgovori na pitanja Danasa šta se dešava sa tim dokumentom - da li je bilo promena u tekstu, da li je prosleđen nadležnim ministarstvima ili je već upućen Vladi Srbije?
Inače, povodom najavljenog usvajanja ovog Nacrta zakona brojne nevladine organizacije, pre svih Fond za humanitarno pravo (FHP), sve vreme ukazuju na "neusklađenost tog dokumenta sa obavezujućim normama zaštite ljudskih prava". Civilni sektor nekoliko puta je pozvao na povlačenje ovog dokumenta iz procedure, ali predstavnici Ministarstva za rad, pa i sam ministar Vulin, na to nisu obraćali posebnu pažnu.
Ono što NVO vide kao sporno jeste to što su žrtve koje su stradale na teritoriji drugih država, žrtve seksualnog zlostavljanja i torture koje pate od psihičkih oboljenja kao posledica preživljenog nasilja, neke od kategorija koje su potpuno isključene iz Nacrta zakona. Prema tome, većina civilnih žrtava koje danas žive u Srbiji neće biti prepoznate kao žrtve, niti će dobiti bilo kakvu podršku države, a radi se, po podacima FHP, o najmanje 15.000 osoba. Nacrt zakona je izrađen bez učešća civilnog sektora, a "priča" se da je priznat status porodica nestalih.
Inače, Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije, kako je Danas jedini pisao, nije imala primedbi na Nacrt zakona. Našem listu je u Ministarstvu za rad ranije rečeno da u Nacrtu zakona nije propisano potpuno izjednačavanje u pravima civilnih invalida rata i vojnih invalida, ali da je predviđeno da se civilnom žrtvom rata mogu smatrati i lica koja su nestala pod ratnim okolnostima.
Upitani da objasne šta znači "pod ratnim okolnostima", dobili smo odgovor: "Dosadašnji propisi, a i predloženi zakon, obezbeđuje zaštitu civilnim licima, koja su zadobila telesno oštećenje na teritoriji Srbije. To se odnosi i na zaštitu članova porodica civilnog lica koje je poginulo ili nestalo pod ratnim okolnostima na teritoriji Republike Srbije." Dodali su da se svojstvo civilnog invalida rata može ostvariti po osnovu rane, povrede ili ozlede zadobijene pod ratnim okolnostima, a ne i po osnovu bolesti.
J. Diković
Model FHP-a
FHP, Koalicija protiv diskriminacije i Koalicija za pristup pravdi pozvale su vladu i parlament da usvoje novi zakonski tekst zasnovan na Modelu zakona o pravima civilnih žrtava povreda ljudskih prava u oružanim sukobima i u vezi sa oružanim sukobima u periodu od 1991. do 2001. godine. Ovaj Model zakona, koji je izradio FHP, sadrži rešenja za ostvarivanje prava žrtava u skladu sa međunarodnim ugovorima o zaštiti ljudskih prava i standardima u pružanju reparacija žrtvama, podsećaju predstavnici civilnog sektora.
