Izvor: B92, 30.Sep.2010, 09:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li isto gledamo na "Druge"

Beograd -- Da li je knjiga "Drugi pored mene" uspela malo da promeni način na koji narodi bivše SFRJ gledaju jedni na druge, pitanje je tribine koja se održava večeras.

Tribina će se odražai u Centru za kulturnu dekontaminaciju i na njoj će govoriti brojni autori knjige "Drugi pored mene".

Antologija tekstova pisaca iz balkanske regije u kojima su pisali o uzrocima sukoba i odnosu sa susedima, prema mišljenju novinara i jednog od govornika na tribini Borisa Dežulovića, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nije promenila svet, ali nas je podstakla na razmišljanje.

21 pisac iz jugositočne Evrope pre tri godine imao je zadatak da ispričao svoje viđenje pitanja zašto postoji toliko nepoverenje među narodima jugoistočne Evrope koji uporno odbijaju da vide svoje susede kao prijatelje?

Ti tekstovi autora poput Dragana Velikića, Bore Ćosića, Miljenka Jergovića, Biljane Srbljanović, Ismajila Kadare i drugih objedinjeni su i objavljeni u antologiji Samizdata B92 "Drugi pored mene".

„To su okupljeni ljudi koji su u suštini ti drugi. Ako bolje pogledate popis tih pisaca, to su pisci koji se pišu sa velikm D, to su drugi. To su pisci koji su u svojim sredinama drugi i drugačiji. Počastvovani, progonjeni na bilo koji način ili optuživani zbog toga što misle drugačije zato što su u vlastitim sredinama drugi", kaže jedan od govornika na današnjoj tribini Boris Dežulović.

Pitanje na koje će u okviru tribine, pored Dežulovića, pokušati da odgovore i Svetlana Lukić, Vladimir Arsenijević i Beke Cufaj je to da li se od objavljivanja antologije 2007. nešto promenilo u našim umovima i srcima i u kom pravcu idemo.

„Ne bih bio pošten kada bih rekao da se nismo pomakli. Pomakli se jesmo, sad to je uvek ono pitanje koliko smo se mi promenili, a koliko su nas drugi naterali i koliko nas je samo vreme nateralo. Mi sad bolje živimo nego u srednjem veku zato što se više ne vozimo konjima nego imamo auto-puteve", kaže Dežulović.

„Bilo bi glupo očekivati da živimo isto. Tako da je i taj odnos drugačiji nego ’91. ili ’96. i bogu hvala da je tako i da je drugačiji, ali zaista postavlja se pitanje koliko smemo biti zadovoljni samom činjenicom da se više ne ubijamo", dodaje on.

Knjigu "Drugi pored mene" priredio je Ričard Švarc, a svoje izdanje je imala pored Srbije, i u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Bugarskoj, Makedoniji, Sloveniji i Nemačkoj.

Nastavak na B92...