Izvor: RTS, 26.Nov.2019, 18:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li bi Renoarova "Kupačica" mogla opet da ispliva iz Narodnog muzeja
I pre jučerašnje spektakularne pljačke dijamantskog nakita vrednog milijardu dolara, u Evropi je bilo sličnih drskih krađa. Prošle godine u Švedskoj iz katedrale je ukradeno kraljevsko blago procenjeno na sedam miliona dolara. Iz Duždeve palate u Veneciji nestali su indijski dragulji. Provalnici su iz berlinskog muzeja Bode 2017. godine odneli kanadski zlatnik težak 100 kilograma. Kako se čuvaju dragocenosti u našim muzejima?
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Najstariji eksponat fragment vilice Hajdelberškog čoveka, star oko 500.000 godina, originalne skulpture Lepenskog vira, kolekcija evropskog slikarstva od 14. do 20. veka – samo su deo onoga što se čuva u Narodnom muzeju.
Zaposleni u muzejima nerado govore o tome koje delo je najskuplje.
"To je relativna stvar, danas slika može da postigne jednu cenu, sutra drugu, sve su to paušalne procene", kaže Gordana Grabež iz Narodnog muzeja.
U Narodnom muzeju postoji nekoliko nivoa zaštite, od fizičkog do tehničkog. O detaljima se ne priča, a posle rekonstrukcije ovog zdanja sistem obezbeđenja je još bolji.
"Uspeli smo u objektu, koji nije originalno pravljen za muzej, nego za banku, da obezbedimo zadovoljavajuće uslove kada je bezbednost eksponata u pitanju, ne samo kada se radi o bezbednosti od krađa, već i požara i drugih vanrednih situacija", navodi Gordana Grabež.
Tokom rekosntrukcije Muzeja savremene umetnosti eskponati su bili u trezoru Narodne banke. Sada se u muzeju nalazi i kontrolna soba iz koje se prati sve što se dešava u zgradi i oko nje. Snimci se čuvaju 300 dana.
"Tokom rekonstrukcije muzeja pratili smo trendove bezbednosti same zgrade, ali i umetničkih dela. Postoji više zaštita, zaštita eksponata, fizičko-tehničko obezbeđenje, video-nadzor i drugi sistemi zaštite", navodi Marinko Keljević iz Muzeja savremene umetnosti.
Za posebne postavke često se angažuje dodatno obezbeđenje, a u slučaju pljačke ili drugih vanrednih situacija, svi muzeji imaju posebne protokole.
Jedna od najvećih krađa kod nas bila je 1996. godine kada je iz Narodnog muzeja ukradena "Kupačica" Ogista Renoara. Pronađena je nakon nekoliko meseci.
.jpg)
