Izvor: Blic, 06.Avg.2015, 00:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DVAPUT MORALI U IZBEGLIŠTVO Svakog jutra budimo se sa sećanjima na naš Smoković
Čedomir Višić iz Smokovića kod Zadra dve decenije od “Oluje ” živi sa sećanjem kada su srpski prostori u Hrvatskoj etnički očišćeni od Srba. Ko da izbriše sećanje na progon, na zavičaj iz kojeg su Čedomir i njegova supruga Biserka sa decom dva puta bili primorani da odu?
- Prvi put sam izbegao 1991. godine u Maturušku banju, nakon čega sam se posle dve godine vratio u moj Smoković. Posle okupacije vojske mog mesta, preselio sam se u Knin 1995. godine, gde mi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se rodio i sin, nakon čega sam bio prinuđen tu i da ostanem - seća se Čedomir.
Samo sreća pomogla je porodici Višić da se sa tek rođenim detetom iz vuče od naleta vojske.
- Za vreme “Oluje” nisam se snašao da izbegnem sa tek rođenim detetom, i na moju sreću prihvatio me je član UNPROFOR-a iz Kanade i, zahvaljujući njemu i kanadskom konvoju, evakuisani smo nešto kasnije - dodaje Čedomir.
Ova porodica je prvo utočište našla u Boru, nakon čega se seli u prihvatilište za izbeglice u Karatašu kod Kladova, u kom su bili sve do septembra.
- Zadovoljan sam, ćerka je završila fakultet, a sin studira. Pronašao sam luku spasa u ovom malom mestu kraj Dunava, ali se skoro svakog jutra budim sa sećanjima na moj rodni Smoković – sa setom u glasu izgovara Čedomir.
Zahvaljujući Danskom savetu za izbeglice koji je, uz podršku EU finansirao gradnju zgrade, porodica Višić je odnedavno dobila i svoj stan od 50 kvadrata.
