Izvor: Kurir, 15.Feb.2015, 08:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DRŽAVOTVORSTVO: Krvav i dug put od ustanka do Ustava
Karađorđe je na Sretenje 1804. digao ustanak, a taj deo naše istorije završen je 1835. donošenjem Sretenjskog ustava
Sretenje se kao Dan državnosti Srbije slavi od 2002. godine kao spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. dignut Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. donet prvi Ustav Knjaževstva Serbije, čime je zaokružena „srpska revolucija“, koja je trajala 31 godinu.
Turski zulumi
Karađorđev ustanak najpre je zahvatio >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje. Beogradski pašaluk oslobođen je 1807, ali je sudbinu ustanka odredio ishod rusko-turskog rata, koji se završio potpisivanjem mira u Bukureštu 1812. godine. Prvi srpski ustanak ugušen je u krvi godinu kasnije.
Posle sloma ustanka, Miloš Obrenović, kao najznačajnija ličnost u Beogradskom pašaluku, predao se Ali-agi Serčesmi. Sulejman-paša Skopljak je u Obrenoviću pronašao saradnika i postavio ga je za baš-kneza Kragujevačke, Rudničke i Čačanske nahije.
Turci su nastavili da čine zulume, pa je u jesen 1814. okolini Čačka izbila Hadži Prodanova buna. Miloš Obrenović se stavio ubrzo na njeno čelo, a onda je sa nekoliko knezova pomogao njeno gušenje.
