Izvor: Blic, 18.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DOS zaboravio na univerzitet
DOS zaboravio na univerzitet
BEOGRAD - Novi zakon o univerzitetu i sređivanje stanja na visokoškolskim ustanovama u Srbiji bilo je jedno od prioritetnih obećanja Demokratske opozicije Srbije po dolasku na vlast oktobra 2000. godine. Godinu i po kasnije zakon nije donet, niti se do sada našao na dnevnom redu Skupštine Srbije. Očekuje se da će se to dogoditi narednog meseca. Zašto se na zakon toliko čeka i koje novine on donosi, za 'Blic' komentariše profesor Vesna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Rakić-Vodinelić, direktor Instituta za uporedno pravo i član radne grupe koja je radila na tekstu zakona.
- Čekanje na razne zakone, među kojima je i zakon o univerzitetu, neoprostivo dugo traje. Radna grupa izradila je tekst prelaznog zakona još u junu prošle godine, a ja ne verujem da su problemi tehničke ili pravne prirode. Bojim se da su u suštini u pitanju politički problemi, kao i uvek između dve struje u okviru vladajuće koalicije DOS-a. Kad se pojave problemi između njih, onda se oteže sa zakonima ili se pojavljuju iznenađenja u zakonima - objašnjava profesorka Vodinelić.
Govoreći o zakonu koji čeka skupštinsko zasedanje, Vodinelićeva je objasnila da pripremljeni zakon nije reformski već tranzicijski. - Reformski nije jer nije bilo odgovora na pitanje kakav se zakon, odnosno univerzitet želi. Tek kada budu jasni odnosi države prema univerzitetu, može se govoriti o donošenju reformskog zakona - objašnjava profesorka Vodinelić.
Ni sada, kaže ona, ne postoji jasna slika na koji način će se država odnositi prema univerzitetu, kako će se on finansirati ili na koji način država misli da očuva autonomiju univerziteta i šta ona očekuje od univerziteta.
- To su, dakle, neka opšta pitanja koja moraju biti razjašnjena pre nego što se donese jedan reformski zakon o univerzitetu. Pri tome i sam univerzitet se u raznim prilikama pokazao kao troma struktura koja se relativno teško prilagođava promenama, što je bilo evidentno u vreme donošenja Zakona o univerzitetu 1998. godine - rekla je naša sagovornica i dodala da u ovom trenutku imamo jedan tranzicijski zakon privremenog karaktera, kao optimalno rešenje.
U tekstu zakona koji predstavlja izmenjenu i dopunjenu verziju zakona iz 1992. godine ipak ima određenih novina. - Prvo, insistira se više nego do sada na stvaranju autonomnih organa koji bi se starali o kvalitetu visokog obrazovanja, nastavnim programima i planovima... To je posao koji se do sada vršio birokratski, a sada to treba da obavlja savet za razvoj univerzitetskog obrazovanja. Drugo, promenjena je struktura organa upravljanja. Radna grupa je smatrala da je važno da se poveća odgovornost zaposlenih na univerzitetu za sopstvene odluke i poveća i stepen nezavisnosti koji bi univerzitet trebalo da ima u odnosu na državu. To je sprovedeno tako što je u organima upravljanja povećan broj ljudi zaposlenih na univerzitetu u odnosu na broj predstavnika takozvane društvene zajednice. Data su i rešenja koja omogućavaju fleksibilniju nastavu koja se može izvoditi i u trimestrima - kaže profesorka Vodinelić. S. Stefanović
Vraćanje instituta i biblioteka
Veoma važna novina koju propisuje ovaj zakon, navodi naša sagovornica, jeste i vraćanje instituta u okvir univerziteta. - Jedna od pogubnih posledica zakona iz 1998. godine bilo je odvajanje naučnih instituta i univerzitetskih biblioteka od univerziteta. Među važnim novinama je i uvođenje studentskog parlamenta kao zakonske kategorije. Biće to telo iz kog će se regrutovati predstavnici studenata u organima upravljanja, studenti prodekani, student prorektor... Ima još dosta tehničkih novina, ali ove smatram najznačajnijim i one treba da pomognu da dođemo do reformskog zakona o univerzitetu - zaključila je Vesna Rakić-Vodinelić. S. Stefanović
