Izvor: Kurir, 05.Dec.2010, 13:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DOMAĆI BILANSI PŠENICE NISU UGROŽENI
BEOGRAD - Domaći bilansi pšenice nisu ugroženi, jer je izvoz te žitarice iz zemlje zastao zbog cene, koja je u Srbiji trenutno veća nego na svetskim berzama, izjavio je direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.
"U novembru je iz Srbije izvezeno samo 6.000 tona pšenice, dok je taj prosek od jula do kraja oktobra bio oko 80.000 tona mesečno", rekao je Saković, napominjući da je rast cene uticao na pad konkuretnosti srpske pšenice i zastoj njenog plasmana na strana tržišta. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Od jula (početak ekonomske godine za pšenicu) do sada iz naše zemlje je izvezeno manje od 400.000 tona pšenice (273.000 tona u zrnu i oko 64.000 tone brašna), "što znači da naš bilans i dalje nije ugrožen i neće biti ugrožen, pogotovo što je domaća cena pšenice došla na očekivani nivo", istakao je on.
Saković je podsetio da je i ranije ukazivano da, zbog odnosa i rasporeda roda u okruženju i svetu ove godine, cena srpske pšenice mora biti veća od mađarske, što se "u ovom trenutku stvarno i desilo".
"Tokom protekle nedelje pšenica se u Srbiji prodavala po ceni od 24 do 24,5 dinara, ali će ta cena već u sledećoj nedelji sigurno biti 25 dinara", kazao je Saković, dodajući da je cena mađarske pšenice trenutno oko 23,5 dinara.
"Sa ovom cenom svakako smo zaštićeni od opasnosti da pšenice neće biti dovoljno na domaćem tržištu", naglasio je Saković, ali i ukazao da nadležnim ministarstvima sada preostaje da se pobrinu da "naša pšenica ne postane preterano skupa u odnosu na cene u okruženju i svetu".
On je dodao da se to može sprečiti raznim merama, a pre svega privremenim ukidanjem carina na uvoz određene količine pšenice. Pšenica bi po dostizanju cene od 25 dinara, "tu trebalo i da se zaustavi, pod uslovom da cene na svetskim berzama ne budu išle dalje", ocenio je Saković, dodajući da se ne očekuje "bitnije pomeranje cena na gore nigde u svetu". Kada je završena ovogodišnja žetva, procenjeno je da, zajedno sa prelaznim zalihama, u zemlji ima 2,1 miliona tona pšenice, podsetio je Saković, napominjući da ukupne domaće potrebe iznose 1,6 miliona tona.
"Razlika ukupne količine i domaćih potreba je 500.000 tona i procena je da, ako bude toliko izvezeno, naš bilans neće ničim biti ugrožen", ponovio je Saković.
Kada je reč o ovogodišnoj setvi pšenice, Saković je rekao da je "evidentno, kada se pogledaju njive po Srbiji, da je pšenicom zasejano više nego prošle godine", da bi "prema nekim slobodnim procenama, oko 550.000 hektara u Srbiji moglo bi biti pod pšenicom u ovom trenutku". Toplo vreme sa dosta vlage u novembru pomoglo je ratarima koji su sejali van optimalnog roka da i njihova pšenica nikne i dostigne nivo rasta koji je "sasvim dovoljan da se pripremi za jedno bezbedno prezimljivanje", rekao je Saković, dodajući da "u ovom trenutku pšenica izgleda sjajno".
