Izvor: B92, 12.Apr.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DNK kao dokazni materijal
Beograd -- Iako je projekat DNK laboratorije za potrebe MUP-a Srbije bio pokrenut još 2002. forenzičari su u njoj praktično počeli da rade, tek prošle godine.
Za prva tri meseca ove godine posao im je udvostručen. Ova tehnologija otvara nove mogućnosti u sudskoj praksi i znatno olakšava i ubrzava istražni postupak, ali Srbija će još morati da čeka na potpunu regulaciju ove oblasti i donošenje Zakona o DNK registru.
DNK je kao dokazni materijal na sudu korišćen >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u nekim od najvećih zločina koji su počinjeni u poslednjoj deceniji u Srbiji, od ubistva premijera Đinđića do identifikacije posmrtnih ostrataka Ivana Stambolića.
Jedan od poslednjih slučajeva koji je dobio sudski epilog uz pomoć DNK je dvostruko ubistvo u Banovcima.
Biološki tragovi veštačeni su i pre pojave ove tehnologije, ali su njene prednosti ogromne.
"Verujte mi da je potpuno nemoguće sakriti svoje prisustvo na licu mesta. Naravno, moguće je poremetiti lice mesta, uništiti neke tragove međutim, kod bioloških tragova mi zalazimo i sferu nevidljivih tragova, tako da sam počinilac više ne zna šta bi to trebalo da opere ili ukloni, a da kasnije forenzičari to ne mogu da pronađu”, kaže Lazar Nešić, načelnik Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra.
Broj krivičnih dela u kojima se traži ispitivanje DNK uzorka stalno raste, a zahvaljući novim metodama i permanetnoj obuci, forenzičari u MUP-u Srbije od prošle godine, za 20 odsto su efikasniji nego nego prethodnih godina u pribavljanju materijalnih dokaza.
"Rezultati će se videti kad svi ti slučajevi dobiju sudski eplog. Naša laboratorija radi punom parom od polovine prošle godine, a za prva tri mesece ove godine stiglo nam je predmeta koliko za šest meseci prošle", rekla je Bojana Panić iz DNK laboratorije MUP-a Srbije.
Kada je MUP dobio novu laboratoriju koja je među najsavremenijim u Evropi stručnjaci su nagovestili, da će biti olakšano i rasvetljavanje nekih ubistava iz prethodnih decenija. Pod uslovom da su sačuvani biološki tragovi.
Jedno od takvih zločina na čije se razrešenje i dalje čeka je i ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
"U svakom teškom krivičnom delu iz oblasti krvnih delikata DNK tehnologija može pomoći i ti će se rezultati videti i u ovom slučaju", kazao je Nešić.
U sudskoj praksi veštačenje bioloških tragova putem DNK otiska otvara nove mogućnosti, skraćuje i pojeftinjuje troškove postupka.
Bitno je da se ono odredi rano tokom pretkrivičnog postupka jer ukoliko istražni sudija okleva sa njegovim dostavljanjem trag propada - jer je reč o osetljivom biološkom materijalu.
Dodatni problem je u nedostatku valjane zakonske regulative u pogledu veštačenja na samom licu meta.
"Pripadnici policije, ali recimo i istražni tužioci takođe mogu da dovedu do kontaminacije lica mesta npr. ako su prehlađeni - kijanjem. Mi nemamo precizno propise", kaže predsednik Okružnog suda u Valjevu Dragan Obradović.
Od izuzetnog značaja za potpunije uređenje ove oblasti je donošenje Zakona o DNK registru čiji nacrt je, mada završen još 2006. godine, u međuvremenu povučen iz procedure.
Njegovo usvajanje, biće još jedan posao za novu Vladu i Skupštinu.
