Izvor: Kurir, 09.Jan.2011, 10:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DEVOJKA HEROJ ČUVA BOLESNOG OCA
ČAČAK - Ona je pravi junak! Devetnaestogodišnja Dragana Vukomanović pred sobom je imala izbor: živeti kao i sav ostali mladi svet - studiranje, izlasci, zabavljanje, televizija, internet, ili ostati u polunapuštenom planinskom selu Srezojevci - živeti od socijalne pomoći i negovati bolesnog oca. Izabrala je ljubav - izabrala je ovo drugo. Dragana je dobro odmerila i čvrsto odlučila, kaže.
ČAČAK - Ona je pravi junak!
Devetnaestogodišnja Dragana Vukomanović >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << pred sobom je imala izbor: živeti kao i sav ostali mladi svet - studiranje, izlasci, zabavljanje, televizija, internet, ili ostati u polunapuštenom planinskom selu Srezojevci - živeti od socijalne pomoći i negovati bolesnog oca. Izabrala je ljubav - izabrala je ovo drugo.
Dragana je dobro odmerila i čvrsto odlučila, kaže.
- Na jednom tasu bile su blagodeti savremenog života, dalje školovanje i, možda, sva moja budućnost, a na drugom - bolesni otac. Rešena sam da ostanem uz oca, pa makar iz ovog zabačenog sela nikada ne videla „belog dana“!
Dugo su ovu porodicu pohodile bolest, tuga i nemaština, ali se u ljubavi nikad nije oskudevalo. Dragani je majka umrla kad je imala 13 godina, pa je sa starijom sestrom preuzela svu brigu o domaćinstvu.
- Sama sam odabrala da ostanem uz oca. Nisam tražila posao niti neke bolje uslove života, jer otac ne može sam. Nikada ga ne bih ostavila. Naravno, volela bih i ja da ponekad izađem, da otputujem negde, ali znam da to sebi ne mogu da priuštim. Ne žalim se - priča Dragana.
Navikla je ova hrabra i odlučna devojka na sve nedaće života u zabačenom selu na padinama Suvobora, ali joj, priznaje, nije baš lako da sama cepa drva za ogrev, svakodnevno ide po vodu na oko pola kilometra od kuće, i to više puta, jer treba doneti dovoljno ne samo za piće već i za pranje i kupanje. Svesna je da je to samo njen posao, jer je otac srčani bolesnik.
- Da mi nije mlađe ćerke, koja je ostala sa mnom u ovoj planini, odavno bih bio pokojni - s tugom u glasu kaže otac Ljubiša. On je ponosan na svoju ćerku, ali je istovremeno zabrinut za njenu budućnost.
- Učinila bih za oca sve što mogu. On je to zaslužio, odgajio je mene i sestru. Radio je teške poslove u rudniku, ali je uvek znao da nas obraduje, donosio nam novogodišnje paketiće, slatkiše, igračke - odgovara mu Dragana.
Vukomanovići povremenu socijalnu pomoć dobro rasporede.
- Državi sve izmirujem na vreme. Prvo platim struju i telefon, ostavim za lekove i, možda jednom u godini, uspem da odvojim da ovom detetu dam da kupi neki komad odeće, i to ono najskromnije i najjeftinije - priča Ljubiša.
Dragana je najmlađe čeljade u svom zaseoku, pa i ostarelim komšijama često pritekne u pomoć.
- Dete za primer! - dobacuju ljudi dok odlazimo iz Srezojevaca.
Olivera Dašić
