Izvor: Blic, 29.Sep.2015, 07:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DECA BEZ RODITELJA POBEGLA OD RATA Imamo samo jedni druge
Nalid (13) i Baham (16) tek su neki od mališana koji su u izbeglištvo krenuli sami - roditelji su imali novca da u bolji život pošalju samo jednog člana porodice.
Na prvi pogled Nalid Ahmad (13) iz Avganistana ne razlikuje se mnogo od ostalih, evropskih dečaka. U jakni i farmerkama juče je ručao hleb i tunjevinu u šatoru postavljenom u parku na Autobuskoj stanici u Beogradu.
Putuje sam iz Avganistana u Nemačku sa željom za boljim životom. Na put od nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << hiljada kilometara krenuo je kao najstarije dete iz porodice. Roditelji su odabrali da krene s rekom izbeglica, da se bar on izbavi iz vihora rata. Odluka je bila teška, jer su imali novca za samo jedno dete.
- Roditelji su me ohrabrivali da idem. Dali su mi gotovo sav novac koji su imali. Priključio sam se jednoj grupi, da ne budem sam. Ima ovde još dece koja putuju sama. Sad imamo samo jedni druge. Pešačio sam mesec dana, noge na kraju same išle. Jedino što osećam je umor. Moja najveća želja je da zaspim negde u toplom - kaže Nalid.
Briga je jedino što se juče moglo pročitati na licu mladog Avganistanca Bahama Almadija (16). I on je u svetliju budućnost morao sam, jer su roditelji imali novca samo za jednu osobu.
- Ako previše razmišljam, loše se osećam. Brinem se. Čuo sam se s majkom pre 10 dana, uveravala me je da su ona, sestra i otac dobro. Ali, evo ja nisam kad pomislim da su oni ostali tamo - priča Baham na skoro savršenom engleskom.
Obrazovan je, govori četiri jezika. Želi da uči i da se usavršava. Njegova najveća želja je da usavrši programiranje i program za detektovanje bombi.
Mokre cipele
Nalida trenutno najviše muče mokre cipele. „Suše se, ali ne znam da li će se osušiti, jer moram da krenem dalje“, kaže Nalid s osmehom.
